Izvor: B92, 05.Jun.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev u Nemačkoj
Berlin -- Novi ruski predsednik Rusije Dmitrij Medvedev boravi u prvoj poseti jednoj zemlji Evropske unije - Nemačkoj.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i nemačka kancelarka Angela Merkel izjavili su da su ostvarili značajan napredak u širokom spektru pitanja, tokom prve posete Medvedeva jednoj evropskoj zemlji od kada je 7. maja preuzeo dužnost šefa države.
Kada je reč o energetskim pitanjima, dve strane su postigle dogovor da obrazuju radnu podgrupu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja će se baviti izradom planova ekonomske saradnje Nemačke i Rusije.
Nemačka kancelarka je rekla da je uverena da će prvi rezultati tog rada biti predstavljeni već na jesen, na predstojećem samitu u Sankt Petersburgu.
"Bilateralni odnosi se razvijaju veoma dobro, a postoji i dobra volja da se takve veze unaprede", navela je Merkelova, naglasivši da će forum u Sankt Petersburgu odigrati značajnu ulogu u razvoju kontaklata Nemačke i Rusije na nivou civilnog društva.
"Sumirajući rezultate, želim da naglasim osnovnu stvar: današnji sastanak potvrdio je kontinuitet odnosa naše dve zemlje, koji imaju stratešku prirodu i usmereni su ka budućnosti", rekao je Medvedev.
Merkelova je, takođe, rekla da je izuzetno važno proširiti kontakte sa NATO-om.
"Neophodno je česće organizovati sastanke Saveta NATO-Rusija. Stalni kontakti veoma su važni, kako bi se izbegle predrasude u bilateralnim odnosima", kazala je nemačka kancelarka.
Tokom razgovora, posebna pažnja posvećena je širenju rusko-nemačkog uticaja na evropsku i svetsku politiku, i to ne samo u oblastima u kojima su stavovi ove dve zemlje "usaglašeni i podudarni".
Ruski predsednik rekao je da je njegova zemlja zabrinuta zbog slabog međusobnog razumevanja u Evropi.
"Neću kriti: zabrinuti smo zbog nedovoljnog razumevanja u evroatlantskoj politici i nedostatka moći predviđanja prioriteta svetskih dešavanja, na prvom mestu na polju globalne i evropske bezbednosti, uključujući i američki plan o raketnom štitu u Evropi, Sporazum o konvencionalnom naoružanju i širenje NATO-a", rekao je ruski predsednik.
"Zato se nadamo da će visoki stepen odnosa Rusije i Nemačke postati orijentaciona tačka za nov kvalitet veza Rusije i Evropske unije", naveo je Medvedev.
Rusija i Nemačka veruju da će projekat gasovoda "Severni tok", koji će biti postavljen ispod Baltičkog mora (od ruskog grada Viborga do nemačkog grada Grajfsvalda), zainteresovati sve evropske zemlje, kazao je Medvedev.
"Među prioritetima naše saradnje moram da spomenem i energetski sektor. U tom kontekstu, razgovarali smo o mogućnostima proširenja gasovodnog sistema, uključujući i projekat 'Severni tok'", rekao je on.
"Imamo zajedničku viziju da je to globalni projekat na evropskoj skali, koji će zasigurno zainteresovati sve evropske zemlje u oblastima snabdevanja električnom energijom i energetske bezbednosti", naveo je Medvedev.
Medvedev i Merkelova rekli da žele da prevladaju zamerke susednih zemalja na ovaj projekat.
Nemačka kancelarka je naglasila da gasovod "Severni tok" neće nikoga ugroziti, pošto je, između ostalih, poljski premijer Donald Tusk izjavio da se njegova zemlja neće priključiti projektu.
Kako je kazao Medvedev, gasovod, u kojem sa 51 odsto učestvuje ruski "Gasrpom", olakšaće snabdevanje gasom "celog evropskog kontinenta".
Švedska i još nekoliko zemalja takođe nisu oduševljene ovim projektom, zbog njegovog mogućeg uticaja na životnu sredinu.
Medvedev, bivši direktor "Gasproma", najavio je da bi 1.200 kilometara dug gasovod trebalo da počne sa radom do 2011. godine.
Govor Medvedeva o spoljnoj politici, koji će održati kasnije danas na nemačko-ruskom forumu i u kojem će se, prvi put od kada je stupio na dužnost, dotaći mnogih međunarodnih pitanja, očekuje se s nestrpljenjem, zbog naznaka da bi ruski predsednik mogao da zauzme pomirljiviji stav od svog prethodnika, sadašnjeg premijera, Vladimira Putina.
Pored razgovora sa Merkelovom i nemačkim ministrom spoljnih poslova Frankom-Valterom Štajnmajerom, ruski lider će se, tokom osmočasovne posete, sastati i sa predsednikom Nemačke Horstom Kelerom.
Nemačka je prva evropska zemlja koju se posetio novi ruski predsednik otkako je 7. maja stupio na dužnost, a pre toga je bio u posetama Kini i Kazahstanu.
Politički analitičari tumače odlazak Medvedeva u Nemačku kao zaokret prema Zapadu.
Šta sa Severnim tokom
Gasovod "Severni tok", koji će biti postavljen ispod Baltičkog mora (od ruskog grada Viborga do nemačkog Grajfsvalda), nezamenjiv je u osiguranju energetske bezbednosti Evropske unije, izjavio je danas opunomoćeni predstavnik Nemačke za pitanja nemačko-ruskih odnosa Andreas Šokenhof.
Komentarišući izjave predstavnika mnogih zemalja, koji izražavaju sumnju u svrsishosdnost izgradnje "Severnog toka", Šokenhof je naglasio da je bivši kancelar Gerhard Šreder prilikom objavljivanja projekta "bio nedovoljno delikatan", izjavivši da nisu obavljene preliminarne konsultacije sa zemljama kojih se on tiče, "posebno sa državama Baltika i Poljskom".
Šokenhof je, međutim, uveren da će sa početkom pregovora Evropske unije i Rusije o novom sporazumu o partnerstvu i saradnji "biti uspostavljen evropski konsenzus po ovom pitanju", preneo je Itar-Tas izjavu nemačkog predstavnika, datu pred današnju posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Berlinu.
Međutim, praktično sve zemlje baltičke regije su nezadovoljne izgradnjom gasovoda ispod Baltičkog mora.
Članice baltičke grupe Evropskog parlamenta su uputile Evropskoj komisiji molbu da se u tim zemljama obavezno sprovede referendum o prihvatljivosti projekta baltičkog gasovoda.
Svrha projekta "Severni tok" je da se smanji zavisnost ruskog izvoza gasa od tranzitnih zemalja, pre svega Belorusije i Ukrajine.
Trasa cevovoda bi trebalo da vodi od teritorijalnih voda Rusije preko ekonomske zone Finske, Švedske i Danske do teritorijalnih voda i ekonomske zone Nemačke.
Prema informacijama kompanije "Nord strim" vrednost projekta, uključujući kopneni i podvodni deo i dva ogranka gasovoda, iznosiće 12 milijardi evra.
U projektu "Severni tok" sa 51 odsto učestvuje ruski "Gasrpom", sa po 20 odsto nemačke E.ON i BASF, dok još devet odsto pripada holandskoj kompaniji "Gasunie".
