Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Okt.2017, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fajnenšel tajms: Separatisti se ugledaju na bivšu Jugoslaviju
Separatisti se ugledaju na bivšu Jugoslaviju, ali postoje velike razlike jer Kataloniji nedostaje kompaktnost Slovenije, manja je izlaznost na referendumu o nezavisnosti i taj region u Španiji nije dobio podršku moćnih stranih vlada, piše danas Fajnenšel tajms (FT).
Vlade država širom Evrope uglavnom ne pokazuju zainteresovanost za uzrok katalonske nezavisnosti, medjutim vlade u Berlinu, Parizu, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Londonu i drugim evropskim državama ne žele raspad Španije i ne misle da separatisti imaju pravnu ili političku osnovu za to.
Kada je u pitanju bliža analiza situacije, ujedinjeni front EU prikriva slabu kariku ili dve, navedeno je u analizi FT, uz navodjenje primera ;nekadašnje jugoslovenske republike Slovenije.
Dok su katalonski separatisti napredovali sa kampanjom reči podrške upućene su iz Slovenije. Predsednik Slovenije Borut Pahor je 1. oktobra, kada je Madrid haotični referendum o nezavisnosti Katalonije proglasio nezakonitim, rekao je da su mnogi Slovenci "srcem" uz narod Katalonije.
Emotivna privrženost Slovenaca prema katalonskim separatistima je razumljiva, navedeno je u članku.
Slovenci su na referendumu 23. decembra 1990. glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a 25. juna 1991. slovenačka skupština je usvojila Temeljnu istinu o samostalnosti i nezavisnosti Slovenije i preuzela kontrolu svojih granica, čime je ta republika izašla iz bivše SFRJ.
Posle toga je počeo desetodnevni rat, jer jugoslovenska vlast nije priznala slovenačku samostalnost, a koji je završen odlaskom pripadnika JNA iz Slovenije.
"Slovenci porede svoje iskustvo kao malog naroda koji živi pod, kako su tada smatrali, dominacijom Srba u Jugoslaviji, dok je Katalonija pod vlašću Madrida", piše Fajnenšel tajms.
Kako je navedeno, lider separatista u Kataloniji Karles Pućdemon posetio je Sloveniju 1991. godine i "divio se mirnim i demokratskim načinima na koje Slovenci postigli svoje ciljeve".
Ipak, stanovnici Katalonije nisu ujedinjeni kada je u pitanju nezavisnost kao što su bili Slovenci. Izlaznost u Sloveniji bila je veća od 90 odsto, a ;90 odsto Katalonaca glasalo je za nezavisnost od Španije, ali je u Kataloniji izlaznost bila 43 odsto. Birači koji su bili protiv nezavisnosti bojkotovali su referendum.
Kataloniji nedostaje kompaktnost Slovenije, piše u članku. Prema podacima katalonskih vlasti iz 2013. godine, oko 46 odsto stanovnika Katalonije govori španski kao glavni jezik, 36 odsto govori katalnonski, a 12 odsto oba jezika podjednako.
Dodaje se da je jasno da većina onih koji govore španski jezik žele da njihov region ostane deo Španije.
FT navodi da postoji razlika i kada je u pitanju liderstvo. Može se smatrati da premijer Španije Marijano Rahoj ima "težak" pristup katalonskoj krizi, ali on nije nekadašnji diktator Francisko Franko, niti bivši srpski lider s kraja 20. veka ;Slobodan Milošević. Španija je demokratija.
Ocenjuje se da je možda najveća razlika ta što je referendum o nezavisnosti Slovenije dobio podršku moćnih stranih vlada. Katalonija i Kurdistan nisu imali takvu podršku.
.jpg)
