Izvor: Večernje novosti, 14.Maj.2015, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Sistem kvota za nove migrante
BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ BAŠ u trenutku dok se u vodama u blizni Libije juče odvijala nova drama s 400 imigranata, Evropska komisija je iznela svoj ambiciozni program sprečavanja ilegalnog useljavanja na teritoriju EU, koji, između ostalog, obuhvata, kvote za prihvat po zemljama članicama. Prema ovoj preciznoj računici, koja je uzimala u obzir >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << razne parametre - od veličine teritorije i broja stanovnika, preko visine BDP-a do stope nezaposlenosti - Nemačka bi trebalo da primi 18,42 odsto ilegalaca koji traže azil, Francuska 14,17, Italija 11,84, Španija nešto ispod 10, Poljska oko pet, Češka tri procenata. Među članicama EU povela se velika debata po ovom pitanju, s primetnim razmimoilaženjima. Sistem kvota, tako, podržavaju Francuska, Italija i Nemačka, dok su, na primer, Velika Britanija i Mađarska odlučno protiv, smatrajući da se time ilegalci samo podstiču da dođu. Evropska komisija, međutim, ističe da je, u ovakvoj situaciji, najgore sedeti skrštenih ruku. Od početka godine, stradalo je čak 1.800 emigranata. Prema protokolima vezanim za Lisabonski sporazum, Velika Britanija, Irska i Danska imaju pravo na izuzetak iz dogovora o azilantima i imigraciji, pa će se, najverovatnije, dalje rešenje tražiti samo među dvadesetpetorkom. Evropska komisija želi da igra na kartu evropske solidarnosti. Trenutno, na Nemačku pritisak vrši 200.000 azilanata, na Poljsku, na primer, samo 8.000, dok ih u Portugaliji praktično i nema. Nemačka, Francuska i Velika Britanija dobile su prošle godine ukupno 72 odsto zahteva za evropski azil. Predsednik EK Žan-Klod Junker je rešavanje imigrantskog pitanja svrstao među deset prioriteta svog mandata. Među hitnim merama, juče su, između ostalog, preloženi utrostručavanje sredstava za funkcionisanje službi koje se bave pitanjima imigracije, mogućnost uvođenja vanrednih mera za zemlje koje su suočene s velikim prilivom i eventualne vojne oepracije protiv organizatora kolektivnog prebacivanja ilegalaca. EK je predložila da EU primi 20.000 azilanata, za šta je spremna da odvaja dodatnih 50 miliona evra u sledeće dve godine. Sve to se odnosi samo na zahteve za azil, a ne na redovno useljavanje na teritoriju EU. Na duže staze, evropska agenda uključuje seriju inicijativa za smanjenje imigracije, među kojima su, s jedne strane, i jačanje humanitarne pomoći zemljama kojima je ona neophodna, a s druge, još jača zaštita granica EU, možda čak i stvaranjem službe evropskih graničara, o čemu će se raspravljati sledeće godine. O svemu bi tek trebalo da se izjasne Evropski savet i Evropski parlament, uz očekivanu žučnu debatu. BRITANIJA NAJOŠTRIJA Migrante koji pokušaju da uđu u Evropsku uniju morskim putem preko Sredozemlja treba vratiti natrag u zemlje iz kojih su krenuli, smatra britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej. Ona je istakla da je pogrešno da se kaže da nijedan migrant ne treba da bude vraćen kući protiv svoje volje, što je nedavno izjavila šefica diplomatije EU Federika Mogerini.
Nastavak na Večernje novosti...
