Izvor: Politika, 26.Maj.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel protiv Merkelove
Žoze Manuel Barozo kaže da je „naivno” verovati da su „izmene Lisabonskog ugovora moguće samo u onim delovima važnim za Nemačku”
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 26. maja – Snažno zalaganje Nemačke da izmenom ugovora o Evropskoj uniji ojača nadležnosti Brisela i tako pokuša da učvrsti stabilnost evra i evrozone ne samo da nema jednoglasnu podršku država članica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već je naišlo na snažan otpor Velike Britanije čiji je novoizabrani premijer Dejvid Kameron zapretio vetom. Nemački kancelar Angela Merkel istakla je da „EU mora biti sposobna da reaguje na izazove vremena” i u tom kontekstu zatražila izmene Lisabonskog ugovora, ali ta njena inicijativa nije naišla na odobravanje ni u Briselu.
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije ocenio je u izjavi za nemačke medije da je „naivno” verovati da su „izmene ugovora moguće samo u onim delovima koji su važni za Nemačku”. Barozo je takođe podsetio na traumatično iskustvo usvajanja Lisabonskog ugovora i njegove ratifikacije i naglasio da bi eventualne izmene verovatno podstakle i druge države, kao Veliku Britaniju, da zatraže nešto za sebe, a to bi moglo da bude nova trauma za EU.
„Nećemo sugerisati izmene ugovora, iako smo otvoreni za dobre ideje”, zaključio je Barozo koji je odbacio i predlog nemačkog ministra finansija Folfganga Šojblea da se državama koja krše pravila o budžetskom deficitu suspenduje pravo glasa u evrozoni. Barozo je ocenio da je to pravno nezamislivo.
U brzom odgovoru kabineta Merkelove navedeno je da „ukoliko nije moguće promeniti tačku ili zapetu u evropskim ugovorima u narednih 20 godina, to znači stagnaciju sistema, a mi to ne želimo”. Merkel je podsetila da će evropska pomoć Grčkoj za izlazak iz krize najviše koštati poreske obveznike u Nemačkoj i da su izmene finansijskih pravila, a samim tim i ugovora neophodne da se nešto slično ne bi ponovilo u drugim državama evrozone.
Herman van Rompaj, predsedavajući Saveta EU, takođe se usprotivio otvaranju rasprave o izmenama ugovora o EU i pozvao na oprez. „Sada kada imamo ugovor, treba biti oprezan sa njim”, kazao je Rompaj i ocenio da Lisabonski ugovor ipak ograničava manevarski prostor. On je takođe istakao da su u poslednjih 10 godina učinjene ozbiljne greške koje su dovele do toga da pojedine države evrozone nekažnjeno krše pravila monetarne unije.
Istovremeno, britanski premijer Kameron u eventualnim izmenama Lisabonskog ugovora vidi šansu da vrati Londonu neke od nadležnosti koje su stupanjem ugovora na snagu pripale Briselu. To je prilika da Kameron ispuni jedno od svojih prošlogodišnjih obećanja i poništi odredbe ugovora koje nisu po volji britanskim konzervativcima i njihovom biračkom telu. Podsetimo, on je prošle godine u ovo vreme izjavio da će Lisabonski ugovor staviti na referendum kada dođe na vlast, ukoliko do tada ugovor ne bude na snazi. Iako je tu priliku propustio, jer je „Lisabon” u međuvremenu usvojen, neku iduću sigurno ne bi. Kameron bi jednostavno morao da raspiše referendum o izmenama ugovora, jer bi to od njega očekivali njegovi birači, ali i partija.
Dužnička kriza s kojom su suočene države Evropske unije otvorila je mnoga teška pitanja od kojih su verovatno najteža regulisanje finansijskog tržišta i buduće nadležnosti Brisela u budžetskim pitanjima država članica. Svi se slažu da su potrebne hitne promene pravila i finansijske kontrole, ali je po svemu sudeći samo Nemačka spremna da na tome insistira po cenu izmene postojećeg ugovora.
S druge strane, visoki briselski zvaničnici svoj trenutni položaj mogu da zahvale Lisabonskom ugovoru, jer su mnogi od njih pomogli njegovu ratifikaciju i time stekli poverenje „velikih” država koje su podržale njihova imenovanja. Sama pomisao na nove peripetije i pregovore o izmenama ugovora u njima izaziva otpor, ali su takođe svesni da Nemačka neće tek tako odustati. Konačan ishod ove najnovije institucionalne krize u EU krajnje je neizvestan, a predviđanja se kreću od pretpostavke da će ugovor ipak biti izmenjen, do toga da će Nemačka napustiti evrozonu i vratiti se sopstvenoj valuti.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 27.05.2010.]
