Izvor: Danas, 20.Jul.2015, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor Bergman voleo je moje reklame
Bez ikakve sumnje 22. Festival evropskog filma Palić obeležio je dolazak slavnog švedskog reditelja Roja Andersona. Ovogodišnji dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji putovao je do Subotice vozom čitavih 30 sati, i isto toliko će mu biti potrebno nazad do rodne Švedske, jer ne voli da leti avionom. Vreme na Palićkom jezeru provodi gledajući filmove, družeći se i razgovarajući sa filmskim radnicima i novinarima, uvek nasmejan i dobro raspoložen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bez obzira na veoma toplo vreme koje, kako kaže, nije iskusio u svojoj domovini.
Ovaj 72-ogodišnji reditelj interesantan je po mnogo čemu, pre svega po malom broju filmova koje je snimao u svojoj karijeri (svega pet dugometražnih igranih ostvarenja), ali i po tome što se nakon pauze od 25 godina ("Švedske ljubavne priče" su ostvarile neverovatan uspeh, ali njegov drugi film "Giliap" je bio potpuni promašaj, koji mu je zatvorio sva vrata filmske industrije) uspešno vratio sedmoj umetnosti izgradivši u međuvremenu svoj sopstveni autorski stil, snimajući ni manje ni više nego reklame. Sve ono što se danas može videti u njegovoj "trilogiji života" ("Pesme sa drugog sprata", "Ti, što živiš" i venecijanski pobednik "Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju") - veliki broj sekvenci snimljenih u jednom statičnom kadru, sa likovima koji nalikuju na karikature, lica obojenih u belo dok izgovaraju svoj tekst, koji kroz burlesku i slepstik govore o suštinskim egzistencijalnim pitanjima i kritikuju društvo - nastalo je u njegovom radu na reklamama. Posebno je zanimljivo to što su takvi radovi, koji bi se pre mogli nazvati antireklama, imali uspeha i kod publike i kod klijenta, zbog čega je uspeo da zaradi novac, otvori svoju sopstvenu producentsku kuću "Studio 24" i snima filmove. Konačno, kako kaže, nakon Zlatnog lava u Veneciji, ne mora više da razmišlja o sredstvima za nova ostvarenja.
Slogan ovogodišnjeg Palićkog festivala je "Evropski san". Šta je za vas evropski san?
- To je veoma komplikovano, jer se u Evropi ne može govoriti o jedinstvu. Ne volim tu netrpeljivost između Rusije i EU ili Rusije i NATO. Lako je to osuditi, ali za taj konflikt ne mogu reći da je samo Rusija kriva. Morate da se vratite unazad i da se podsetite na sve što je Rusija uradili u istoriji za Evropu. Zaista razumem neke stvari koje Rusija danas radi, poput Krima na primer. NATO planira da širi svoju teritoriju i morate shvatiti da je bilo nemoguće da Rusija ostavi Krim u rukama NATO.
Prema vašim filmovima, istorija Evrope bi se mogla videti kao istorija nasilja. U gotovo svakom vašem ostvarenju postoji neka scena masovne egzekucije u kojoj većina običnih ljudi nemo posmatra zločin. Hoće li se Evropa ikada promeniti?
- Problem je u nedostatku poštovanja prema ljudskom biću, prema životu, zbog čega je moguće dozvoliti da se tako krvave stvari događaju. Ali kada se nešto tako dogodi, uvek smo iznenađeni. I dalje se pitamo kako je bilo moguće da se dogodi Holokaust, da milioni ljudi budu ubijeni u gasnim komorama. Snimam filmove koji treba da budu u službi humanizma, da prikažu ranjivost ljudskog bića. Ranjivost ne možete mrzeti i ne možete se s njom igrati ili je ubiti... Ranjivost je nevina, bespomoćna. Taj novi pokret u Evropi, u Mađarskoj pre svega, ali čak i u Nemačkoj, taj kvazifašizam i ta desničarska politika, vrlo lako mogu postati pravi fašizam. To je opasno. Ljudi danas misle da ne mogu da odlučuju, da se oni ne pitaju ko vlada svetom, jer veruju da tržište vlada svetom. Tržište, koje nema odgovornost i samo želi da poveća profit. Ali sa tim na umu, svet nikada neće uspeti.
Pominjete tržište, moram da vas pitam, jako je zanimljivo da postoji jedan reditelj koji zahvaljujući snimanju reklama ima sredstva od kojih snima filmove uperene protiv materijalizma. Scena u kratkom filmu "Vrli svet" u kojoj dečaku tetoviraju znak "Volvo" na čelu je neverovatna...
- Srećom novac nisam dobijao od Volva (smeh). To je subverzivno i provokativno. Kada sam počinjao svoju karijeru bio sam vrlo sumnjičav. U to vreme tokom ranih 60-ih, mladi su bili levičari, protestovali su protiv rata u Vijetnamu... Ja sam bio priznat, ali svi su me pitali kako mogu da snimam reklame, sa svojom filozofijom i političkim stavovima. Ali prihvatio sam da tržište mora da postoji. Komunistički je san da tržište uopšte ne postoji. Ne mislim da je to moguće. Ali može postojati tržište iz kojeg bi društvo izbacilo najvulgarnije oblike. Morate imati takve ambicije. Ako shvatite da takvo tržište može da postoji, onda morate da prihvatite i da reklamiranje u takvom svetu mora da postoji.
Da li je to vaš san?
- Jeste. Na primer, tokom 60-ih kada se Kina sve više razvijala, videli smo mnogo reklama iz ove zemlje. Lepe, romantične slike o životu u Kini, u kojima ova zemlja govori nešto lepo o sebi i svojoj istoriji. Kina je na taj način reklamirala sebe.
O čemu sanjaju vaši junaci? Da li imaju snove? Možda evropske...
- Moji junaci su izgubljeni. Ne znaju šta će dalje. Ranjivi su i zbunjeni. Oni su samo plen sveta biznisa.
Vaš sledeći film biće "Hiljadu i jedna noć". Da li će to biti nastavak vaše "trilogije života"?
- Šalim se kada to govorim. To je film o beskraju. Ovo je film o beskrajnim stanjima ljudskog života. Živimo i umiremo, a nove generacije nastavljaju tamo gde smo stali, i uvek smo isti. Naše ponašanje nije daleko od onoga kako su živeli ljudi pre 50 godina. Tehnologija je možda drugačija, ali ako vam je žao, ako ste zaljubljeni, ako ste ranjeni - to je večno. To nas prati iz generacije u generaciju.
Lično mislim da su vaši poslednji filmovi dosta optimističniji od prethodnih, u kojim je vladao isključivo cinizam. Posebno "Golub"...
- Mislim da su šale znak optimizma, a u tom filmu ima nekoliko šala. Humor vam dozvoljava da se suočite sa nekim vrlo ozbiljnim stvarima.
Humor je moćno oružje...
- Jako moćno oružje.
Izjavili ste na Paliću da vaš profesor Ingmar Bergman nije imao smisao za humor. Ali on je voleo vaše reklame. Uz svoje omiljene filmove uvek je isticao i vaš rad u advertajzingu...
- Jako ih je voleo jer je i sam pokušavao da snima reklame. Ali one nisu bile toliko uspešne.
Da li mislite da bi mu se dopao "Golub"?
- Mislim da bi ga mrzeo, zato što ne bi mogao da shvati da on nije najbolji.
Pogledaj vesti o: Subotica
