Izvor: Politika, 17.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male kinematografije veliki problemi
Iako su stasali u gotovo oprečnim društvenim okolnostima, rumunski i holandski umetnik imaju isto iskustvo – umetnički film gleda sve manje ljudi
Subotica – Odlučujući se pre deset godina za evropski film, Palićki festival pružio je publici mogućnost da vidi umetnička ostvarenja koja retko stižu do bioskopa, ali i malim kinematografijama iz Evrope i njenim stvaraocima još jednu priliku da predstave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoj rad. Tako su na uobičajenoj konferenciji za štampu na Velikoj terasi na Paliću, iako potekli iz potpuno različitih sredina, gotovo o istovetnim problemima i reakcijama publike progovorili stvaraoci iz Rumunije i Holandije.
Mladi rumunski reditelj Gabrijel Akim na Festivalu je prisutan sa filmom „Adalberov san” koji je prikazan u okviru programa „Paralele i sudari”. On je kazao da je iz vremena osamdesetih godina prošlog veka i Čaušeskovog komunizma jedino svetlo sećanje na pobedu FK „Steaue” na Evropskom šampionatu.
– Moj prvi film gledalo je 4.000 gledalaca od 20 miliona Rumuna. Pao sam u depresiju i mislio da sam najgori reditelj, ali su me kolege tešile da ni oni nisu imali više gledalaca. U Rumuniji više ne žele da gledaju filmove o komunizmu, ali ja ću nastaviti da ih snimam – rekao je Akim.
Rumunski gledalac ne poznaje evropski film, već samo američki, pa i sam reditelj, iako su novinari prepoznavali u njegovom filmu uticaj češke škole, pa čak i našeg filma, kaže da jedino zna za Kusturicu i film „Sećaš li se Doli Bel?”, koji smatra njegovim najboljim filmom.
Nils Gomperts, holandski glumac koji igra u filmu „Lena” Kristofa van Rompeja, koji je u ponedeljak uveče prikazan na Letnjoj pozornici u okviru takmičarskog programa, prema sopstvenom priznanju odrastao je u liberalnoj, umetničkoj porodici, koja je negovala punu slobodu svojih članova. Takvo je, kaže Gomperts, holandsko društvo u celini, to je zemlja slobode otvorena za sve životne stilove. Ipak, „Lena” nije optimistična priča i ona zbog toga teško nalazi put do bioskopa.
– Ovo je realistična drama i ovo je festivalski film, a prava je šteta što umetnički filmovi nemaju veliki publicitet i što većinom ne stižu do mladih – smatra Gomperts.
Nakon gostiju predstavili su se domaćini, i to istorijom lokalne kinematografije. Otvoreni univerzitet, kao izvršni producent Festivala, izdavač je knjige Zoltana Šifliša „Filmska lica Subotice”. Šifliš, i sam reditelj, kaže da ga je na prikupljanje podataka o sineastima Subotice, a u knjizi ima 41 biografija, ponukala misao na to ko je još, osim Aleksandra Lifke, značajan za film u Subotici. Osim toga, predstavljena je i knjiga istoričara Mirka Grlice „Svetlo u tami” koja je započeta kao katalog za izložbu koja je prošle godine priređena provodom 100 godina od prve projekcije filma Aleksandra Lifke, ali je prerasla u monografiju koja prati umetničku putanju porodice Lifke, njenih bioskopa koje postavlja po gradovima jugoistočnog dela Austrougarske monarhije.
– U Istorijskom arhivu čuva se zbirka od nekoliko stotina razglednica koje su upućivane porodici Lifka i koje na zanimljiv način otkrivaju detalje o ovoj porodici. Na osnovu njih utvrdili smo kuda se sve kretao bioskop Aleksandra Lifke, ali i gde su putovali njegova majka i brat, kao i detalje iz njegovog društvenog života. Ima dosta razglednica dobijenih od prijatelja koje je stekao tokom gostovanja, što govori da je bio izuzetno društven čovek. Pronađene su i razglednice koje su mu pisale pomalo razočarane dame, koje je očigledno sa lakoćom šarmirao – ispričao je Grlica.
A. Isakov
objavljeno: 18.07.2012
