Izvor: Politika, 16.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više kredita, uprkos krizi
Sosijete ženeral nije menjala kamate na nove kredite, pogotovo neće menjati uslove za već odobrene, kaže predsednik izvršnog odbora ove banke Antoan Tisen
Sosijete ženeral banka, uprkos najavama da će globalna kriza smanjiti obim kredit u 2009, planira u Srbiji kreditni rast od najmanje 35 odsto u odnosu na rekorde iz ove godine. Time banka koja jedina na našem tržištu nudi građanima stambene kredite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz fiksnu kamatu, kako kaže predsednik njenog izvršnog odbora Antoan Tisen, podržava ekonomski razvoj Srbije, prateći projekte preduzeća.
U oktobru su pale cene akcija na svetskom tržištu, uključujući i akcije Sosijete ženerala. Kako je objavljivanje rezultata poslovanja uticalo na vrednost akcija Sosijete ženerala?
Cena akcija Sosijete ženerala pala je 29. oktobra na najniži nivo od 28 evra. Rezultati za treći kvartal objavljeni su rano ujutru 3. novembra, a već 6. novembra cena naših akcija dostigla je 48 evra. Ovaj skok je u dobroj meri posledica objavljivanja finansijskih rezultata Sosijete ženerala.
Međutim, i posle tog skoka, cene naših akcija opet su malo pale, zajedno sa opštim padom vrednosti akcija na svetskim berzama. Ali, ne mislim da je ova činjenica od presudnog značaja, jer samo varijacije cena akcija na dugi rok utiču na osnove poslovanja. A naši poslednji rezultati pokazuju da će cene naših akcija ponovo da rastu.
Sosijete ženeral banka je u trećem kvartalu zabeležila pad profita od 84 odsto. Kako to komentarišete?
Rezultati Sosijete ženerala su solidni, uprkos finansijskoj krizi. U prvih devet meseci banka je ostvarilaprihod od 16,4 milijarde evra i neto od 1,9 miliona evra. U trećem kvartalu, neto prihod je iznosio 183 miliona evra, što je pad od 83 odsto u odnosu na isti period 2007. Ovaj rezultat se može objasniti vanrednim stavkama, kao efekat kraha banke „Leman braders” i dodatnim rezervisanjima zbog krize na američkom tržištu. Mimo tih uticaja, prihod je porastao za 10 odsto u odnosu na treći kvartal 2007. Neto prihod u poslovanju sa stanovništvom viši je 9,7 odsto, a za međunarodno 49,4 odsto.
Da li će, zbog pad profita, Sosijete ženeral povući sredstava iz Srbije?
Naprotiv. Sosijete grupa ima veoma ambiciozne planove za ceo region, a posebno za Srbiju. Imamo podršku naše centrale za finansiranje.
U kom obimu je banka kreditirala građane i preduzeća?
U prvih devet meseci kreditni portfelj je povećan za 45 odsto u proseku u odnosu na isti period lane. Privredi je odobreno 66 odsto više kredita nego prošle godine, a stambenih 64 odsto.
Kod kojih kredita se može očekivati povećanje kamata?
Jedna od posledica krize je i manjak likvidnosti na internacionalnom tržištu i međusobnog poverenja. Samim tim rastu marže likvidnosti i rizika koje se dodaju na referentne kamatne stope tipa euribora ili libora, tako da ukupna ulazna cena izvora finansiranja takođe raste. S druge strane, čisto dinarski krediti su bazirani na dvonedeljnoj repo-stopi NBS, koja je u poslednje dve nedelje porasla za dva odsto. Za sada Sosijetegrupa nije menjala marže kod kamata na kredite, a pogotovo neće menjati uslove za već odobrene. Naši klijenti imaju pogodnosti stambenih kredita sa fiksnom kamatom, jedinstvene na tržištu.
Kako će se kretati kamate u Srbiji zbog skupljenih izvora?
Ne komentarišemo politiku konkurencije. Što se nas tiče, ako novi troškovi izvora finansiranja nametnu potrebu za promenom kamata na kredite, do toga će doći samo radi pokrivanja tih troškova. Ostali elementi koji čine kamatu neće se menjati. Sosijete ženeral banka je uvek vodila i vodi odgovornu i fer politiku prema klijentima.
Može li se Srbija osloniti na domaće depozite, budući da se očekuje smanjenje izvora finansiranja na svetskom tržištu?
Delimično, jer treba imati u vidu ročnost. Depoziti privrede su značajan izvor likvidnosti, nažalost i vrlo kratkoročan, dok su depoziti stanovništva, naročito devizna štednja, dugoročniji. Međutim, poslednjih nedelja smo se uverili da su oni prilično nestabilni u uslovima finansijske krize. To je i razumljivo. Naročito u Srbiji, posle traumatičnih iskustava. Stoga ozbiljna i pouzdana banka ne bi smela da zasniva kreditni portfelj pretežno na depozitima klijenata, ali ni na međubankarskim pozajmicama. Samo izbalansirana struktura izvora – u kojoj značajnu ulogu igraju jaka kapitalna baza, subordinirani krediti i dugoročni zajmovi, pa tek depoziti klijenata i kratkoročne međubankarske pozajmice – garantuje stabilnost banke, što je slučaj Sosijete ženerala u Srbiji.
Kako će se visoke kamate na štednju odraziti na kreditiranje?
Kada vidim da banke daju osam odsto, pa i više od toga, ja se začudim. Jer, ukoliko se na to dodaju troškovi obavezne rezerve i osiguranja depozita, rizika i operativni izdaci, utoliko se, u najboljem slučaju, dolazi do kamate na pozajmice od 16 odsto. U Nedelji štednje nismo prešli granicu od šest odsto. Pojedini klijenti su rezignirano povukli depozite, ali je najveći deo njih prepoznao naše vrednosti i shvatio poruku – poštujemo naše klijente i kada se staramo o sigurnosti njihovog novca i kada im novac pozajmljujemo.
Biserka Dumić
[objavljeno: 17/11/2008]
.jpg)
