Izvor: Politika, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udruženi klijenti obaraju kamate?
Na Fejsbuku osnovane grupe „nezadovoljnih korisnika” koji traže da banke vrate marže na odobrene kamate u čemu ih podržava guverner
Kada mi je majska rata za stambeni kredit iznebuha skočila sa 215 na 255 evra dobro sam se preznojio, požalio se Svetozar Stojković. Ovaj korisnik zajma od 55.000 evra je „preblizu vatri" da je potpiruje zbog većeg mesečnog duga za 40 evra i javno kleveti svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banku, ali sudeći po sve većem broju onih koji šalju prigovore bankama i NBS zbog povećane marže na odobrene kredite, „klub” nezadovoljnih dužnika se povećava.
U maju su i drugim korisnicima pojedinih banaka, pre svega stambenih zajmova, stigla prva obaveštenja da je kamata viša nego u prethodnom mesecu. Upućeniji su se pitali zašto jer je promenljiva kamata vezana za evropske stope evribor i libor koji konstantno padaju. Dodatno podozrenje izazvali su ugovori u kojima se navodi da se, recimo, od početka do kraja otplate kredita kamata određuje prema šestomesečnom liboru plus, recimo, 2,5 odsto. U ugovoru, međutim, nije precizirano da je osim libora promenljiv i drugi deo kamate. Pozivajući se na opšta akta, banka je našla opravdanje da poveća svoje marže.
Uzimajući dugoročni zajam za krov nad glavom, građani su računali i na veliki rizik – rast evra, promene evribora ili libora i uticaj krize na sopstveni budžet. Ali, očito nisu spremni na bankarske zakulisne kalkulacije – da bez obrazloženja i bez ograničenja podižu svoj deo marže. Građani kažu da to ne doprinosi njihovoj finansijskoj sigurnosti.
Da bi zaštitili svoja prava protiv bankarske samovolje, građani su osnovali i grupe „nezadovoljnih korisnika stambenih kredita”.
– ’Ajde, dođite kod nas da nas bude više, poručuje klijent jedne banke onima iz druge na Fejsbuku preko koga se prikupljaju potpisi. Ima najava da će neformalno okupljanje prerasti u udruženje građana, kako bi se usprotivili „neopravdanom podizanju kamatnih stopa pojedinih banaka”. To će, kako kaže jedan od članova Ivan Petriš, verovatno značiti sledeće korake: banka, NBS, ombudsman, Ministarstvo finansija, sud, međunarodne institucije.
„Leđa” nezadovoljnim klijentima podupire guverner NBS Radovan Jelašić, poručujući im da će im centralna banka pomoći pravno i savetima ako odluče da tuže banku koja im je neopravdano podigla maržu na već odobren kredit. Stav guvernera je da pojedinačne tužbe neće imati pravi efekat i da je iznalaženje rešenja mimo suda mnogo bolje jer je brže i jeftinije za sve. Nakon javne „prozivke”, nada se da će banke, ipak, vratiti stare kamate .
S druge strane, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, pak, tvrdi da je svetski presedan to što centralna banka podiže građane u tužbama protiv banaka.
Narodna banka će krajem ovog meseca, posle objavljenog spiska banaka koje su povećale maržu na već odobrene stambene zajmove do kraja aprila (Alfa, Erste, Eurobanka, Pireus, Prokredit, Rajfajzen, Hipo Alpe, Univerzal), a kojima se u maju pridružila i Inteza, ponovo obelodaniti imena onih koje nisu ih nisu vratile na stari nivo.
B. Dumić
-------------------------------------------------
Precizirani uslovi
Dug u ugovoru mora da bude određen. To znači da uslovi ili kriterijumi za promenu marži moraju da budu precizirani u svakoj stavci za ceo period otplate zajma.
Ako banka hoće da poveća maržu zbog kretanja na finansijskim tržištima, u ugovoru bi na primer moralo da piše: ako za godinu dana evribor ili libor poraste ili pada četiri odsto, onda će se marža u određenom procentu povećavati ili smanjivati.
[objavljeno: 20/06/2009]
