Izvor: Blic, 31.Jan.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabljenje dinara napumpava rate
Zahvaljujući padu evropskih međubankarskih stopa, neke građane već je obradovalo obaveštenje iz banke o smanjenu mesečne rate za stambene kredite i do stotinak evra. Drugima su, međutim, obaveze ostale iste, jer sa bankom nisu ugovorili kamatu vezanu za Euribor i Libor sa fiksnom naknadom.
Tako je, recimo, rata stambenog kredita uzetog u septembru u "Folks banci" od 100.000 evra, danas 530 evra umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ranijih 660. Izračunato je da će kamatna stopa u evrima i "švajcarcima" biti smanjenja po dvadesetak odsto, jer su Euribor i Libor izgubili više od polovine svoje vrednosti. Vrednost Euribora je pala za poslednja četiri meseca sa 5,11 na 2,19 procenata, dok je vrednost Libora pala sa 2,85 na 0,54 odsto.
Ali, i pored nižih stopa, zbog slabljenja dinar, a koji je za četiri meseca izgubio 20 odsto vrednosti, krediti su skuplji, jer građani moraju da izdvoje više para da bi kupili evre. Po kursu iz septembra, kada je evro bio 76 dinara, rata od 660 evra iznosila je 50.160 dinara. Po ovonedeljnom kursu od oko 95 dinara za evro, umanjena rata od 530 evra iznosi 50.350 dinara, odnosno 190 dinara više.
Niže rate imaju i klijenti "Sosijete ženeral banke" kojima se kamate za stambene kredite sa promenljivom stopom, svakog meseca usklađuju sa vrednošću šestomesečnog Euribora. Uslovi već zaključenih ugovora kod ove banke se ne menjaju do kraja otplate kredita - ako je, recimo, ugovorena kamatna stopa od Euribor + 2,5 odsto, rata kredita će pratiti promene Euribora, dok će drugi deo kamate ostati isti.
I klijenti "Hipo Alpe-Adrija banke" mogli su da osete pad vrednosti evropskih kamatnih stopa, ali zavisno od vrste kredita koji su uzeli. "S obzirom na to da su negativna kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu povećala troškove finansiranja u lokalu i da je pogoršan rejting zemlje zbog ekonomskih i političkih prilika, izmenili smo kamate za kredite koji se koriste od početka prošle godine i za nove kredite koji se koriste od ovog meseca. Tako je kamata za kredite u otplati, osigurane kod Nacionalne korporacije (NOSK), bez učešća i depozita, u evrima 7,50 odsto, a u švajcarskim francima 5,5 odsto", kažu u ovoj banci.
S druge strane, većini građana, nisu smanjenje kamate, i to onima koji nisu ugovorili fiksnu naknadu. Ako je, recimo, ugovorena kamatna stopa od, na primer, Euribor + 2,5 odsto, rata kredita će pratiti promene Euribora, dok drugi deo kamatne stope, tj. onih početnih 2,5 odsto, banka može povećavati ili smanjivati u skladu sa svojom poslovnom politikom.
Ekonomisti objašnjavaju da pad Euribora ne znači nužno da će banke sniziti svoje varijabilne kamatne stope. Naime, Euribor je bazična stopa na koju svaka banka "lepi" svoj rizik - troškove dobijanja kapitala, troškove banke, plasmana, rizik zemlje. To sve spada pod stavku marža, i to je neto zarada banke.
U "Rajfajzen banci", recimo, stambeni krediti koji su u ponudi od 2001. godine, odobravani su po promenljivim kamatnim stopama. Kamata se dva puta godišnje usklađuje sa tržišnim uslovima, odnosno visinom referentne kamatne stope, obavezne rezerve, te premijom za rizik zemlje.
U ponudi te banke su i krediti vezana za Euribor i Libor plus margina banke. "Korisnici takvih kredita osetiće sniženje evropskih kamata direktno kroz sniženje svojih kamatnih stopa, jer se kamata usklađuje svakih šest meseci od dana odobravanja kredita", kažu u "Rajfajzen banci".
Ni dinarski krediti nisu pojeftinili
Iako je, kao što se i očekivalo, Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu (sa 17,75 na 16,5 odsto), to, po svemu sudeći, neće uskoro pojeftiniti dinarske kredite stanovništvu i privredi. Pad kamatne stope NBS, po kojoj banke ravnaju cenu svojih pozajmica, po definiciji bi trebalo da obori dinarske kredite, ali se procenjuje da treba da prođe bar mesec dana da bi se videlo hoće li biti efekta.
