Izvor: Večernje novosti, 21.Feb.2014, 00:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lični bankrot ne važi za Srbe

GRAĐANI Srbije, koji nisu više u stanje da otplaćuju uzete kredite, ne mogu da proglase lični bankrot, jer za to ne postoji zakon. O propisu koji bi to regulisao zasada nema ni nagoveštaja, jer kako kažu nadležni, broj neotplaćenih zajmova stanovništva nije alarmantan i na nivou je oko deset odsto, odnosno oko 130.000 građana nije u stanju da vrati kredite jer su ostali bez posla ili ne primaju plate. Njih svakodnevno banke zovu, šalju opomene ili aktiviraju hipoteke, ako su uzeli stambene >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pozajmice. Zasada je oko 500 porodica ostalo bez krova nad glavom ili strepi da će ga izgubiti. Takođe, oko 255.000 građana je stalno u minusu po tekućem računu. Taj dug, zajedno sa dugom po karticama, prelazi 600 miliona evra. Zasada, građani ukupno duguju oko 5,5 milijardi evra za razne kredite, a najviše za stambene i gotivinske zajmove. Zbog sve lošijeg standarda, sve ih teže otplaćuju. - U Srbiji nema razloga da se donese zakon o ličnom bankrotu, kako što je to učinjeno u Hrvatskoj, jer je nivo nenaplativih kredita veliki u privredi, a nije toliko zabrinjavajući kod građana - smatra Đorđe Jeftić, direktor Uprave za nadzor finansijskih institucija. - Može se reći da stanovništvo uredno otplaćuje obaveze, dok je nivo nenaplativih zajmova privrede veliki.BROJKE * 5,5 milijardi evra su zaduženi građani Srbije * 500 stanova otišlo na doboš zbog hipoteke * 255.000 tekućih računa je u dozvoljenom minusu Šta u praksi znači lični bankrot? Građanin koji proglasi lični bankrot dobija „staratelja“ koji raspolaže njegovim primanjima i imovinom. Supervizor mu praktično daje džeparac, ali samo toliko da može da preživi, a ostale prihode dužnika usmerava u otplatu duga. Nije cilj da se sve zapleni odjednom, već da se uzima malo od plate, a malo da se prodaje pokretna imovina. Hrvatske vlasti su ovakvu meru pravdale time da se „kroz lični bankrot traži način da se dugovi postupno vrate i da dužniku bude lakše“, ali naši bankari upozoravaju da je takva mera vrlo neprijatna.MILIJARDU EVRA INVESTICIJA PREMA projekcijama Narodne banke Srbije, u 2014. godini biće zabeležen rast direktnih stranih investicija u našu zemlju i njihov ukupan iznos trebalo bi da dostigne milijardu evra. Kako je rekao Veselin Pješčić, viceguverner centralne banke, očekuje se da 45 odsto priliva investicija ode u energetski sektor. Slede trgovina i prerađivačka industrija. Direktne strane investicije u prošloj godini su iznosile 750 miliona evra. - Ove situacije ljudi naivno zamišljaju, pa misle sad će da se oslobode dugova, a to nije tačno - smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Dugovi ostaju. Osoba koja bankrotira ni cipele ne može da kupi dok ne pita supervizora za dozvolu, a kamoli da ode na godišnji odmor. Za takvim zakonom poseglo se u Hrvatskoj jer je njihov dug alarmantan - 4.000 i 5.000 evra po stanovniku. Mi smo još daleko od toga, jer je kod nas dug po stanovniku za kredite 740 evra, a ako se uračunaju i čekovi, kartice i lizing - 830 evra. INFLACIJA DO ČETIRI PROCENTA - NISKA prošlogodišnja baza uticaće na postepeni porast inflacije i u toku ove godine trebalo bi da iznosi četiri odsto, što je u skladu sa inflatornim ciljem NBS - rekao je Branko Hinić, generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za februar. - Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se pre svega na kretanje cena poljoprivrednih primarnih proizvoda i kretanja cena u međunarodnom okruženje, a u određenoj meri i na domaća fiskalna kretanja.
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti

Nastavak na Večernje novosti...