Izvor: B92, 17.Jun.2011, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dulić se boji kraha prodaje stanova
Beograd -- To što je centralna banka saopštila da se dupliranje učešća za stambene kredite ne odnosi na one zajmove koje subvencioniše država nije umirilo Olivera Dulića.
Dulić, ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, i dalje insistira da se odloži mera Narodne banke Srbije o povećanju učešća sa sadašnjih 10 na 20 odsto za kredite koji se kupuju po komercijalnim, odnosno bankarskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uslovima.
On smatra da je potrebno građanima olakšati da kupe stanove, a da bi ovakva mera mogla da izazove negativne posledice po građevinsku operativu i po standard građana. Nema sumnje da ministra brine kako će da proda stanove koje država gradi. A njih nije malo.
Kome sada prodati 7.000 hiljada stanova
Oliver Dulić kaže da je u planu je gradnja najmanje 7.000 stanova, a putem subvencija može da se kupi tek 2.000 stanova. On je naveo da država u okviru Kasarne „Stepa Stepanović” gradi oko 4.500 stanova i da namerava da počne gradnju u naselju „Dr Ivan Ribar” još oko 1.100 stanova, a iz programa socijalnog stanovanja oko 1.700 stanova na teritoriji cele Srbije. Ministar dodaje da je država investirala gotovo 500 miliona evra u izgradnju, a da se samo za projekat gradnje stanova u naselju Stepa Stepanović kod komercijalnih banaka zadužila 250 miliona evra.
Ako dvosoban stan od 50 kvadrata košta 50.000 evra, podstanarima je velika razlika da li će za učešće dati 2.500 evra ili 5.000 evra. Po novom predlogu, oni bi morali da daju čak 10.000 evra, što ne mogu da skupe ni da se postave na trepavice.
Podatak da subvencionisani stambeni krediti učestvuju sa 23 odsto u ukupnom broju stambenih zajmova osiguranih kod Nacionalne korporacije ukazuje zbog čega Vlada Srbije insistira da se nova mera NBS odloži. A većina budućih vlasnika stanova, koje gradi država, upravo su kreditni kupci.
Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da i bez ove mere već postoji problem pošto je ukupan broj odobrenih stambenih kredita u junu ove godine za 18 procenata manji u odnosu na isti period prošle godine. To se sveukupno negativno odražava na tržište nekretnina i građevinski sektor.
"Videćemo kako će banke odreagovati i kako će nova mera NBS uticati na njihovu ponudu. U skladu sa tim ćemo preduzimati nove korake", kaže Komazec.
Na pitanje da li postoji mogućnost subvencionisanja, odnosno namirivanja razlike između učešća koje su korisnici ranije trebalo da izdvoje i novog iznosa, koji je propisala NBS, Komazec kaže da se između ostalog i o tome razmišlja.
"Subvencije zahtevaju dodatni budžetski novac. Nismo još izveli računicu koliko bi to koštalo", odgovara on.
Sa druge strane, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, 55 odsto korisnika stambenih zajmova ulaže u gotovini više od 20 odsto vrednosti nekretnine, a to je guverneru Dejanu Šoškiću bio glavni argument da poveća limit obaveznog učešća.
