Izvor: Politika, 22.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto sve vlasti vole zakone po hitnom postupku
Kritikujući naprednjake Momčilo Grubač „zaboravio” da je upravo vlast DS-a 2008. donela rekordan broj zakona po hitnom postupku – 91,7 odsto
U Srbiji su se u proteklih desetak godina smenjivale stranke na vlasti, ali se nije menjao omiljeni način donošenja zakona – hitan postupak. Sve ove godine isti je i odgovor opoziciji, koja na upućene kritike dobije etiketu kočničara na našem evropskom putu. Potvrdu ovakvog ponašanja demonstrirali su minulog vikenda demokrate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i naprednjaci.
Ministar pravde u vladi u senci DS-a Momčilo Grubač izjavio je da je prošle godine 71 odsto zakona doneto po hitnom postupku. Uglavnom se, kako kaže, donose izmene zakona, a ne novi propisi i zato nam „Skupština liči na jednu fabriku, koja radi punom parom, ali ne proizvodi ništa, ili proizvodi škart robu”. Odmah je reagovao šef skupštinskih naprednjaka Zoran Babić, koji je Grubačeve tvrdnje nazvao „udarom na parlamentarizam, demokratiju i evropski put Srbije”. Babić je još rekao i da se „izmenama zakona ispravljaju greške koje je DS učinio u vreme kada je bio na vlasti”.
Sve što je Momčilo Grubač rekao govorili su naprednjaci pre tri godine kada su, kao opozicija, kritikovali ponašanje Demokratske stranke. Analiza zakonodavnog procesa, koju su za potrebe „Otvorenog parlamenta” sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i SeKons – Grupa za razvojnu inicijativu, pokazala je da je hitan postupak omiljeni način donošenja zakona, bez obzira na to koja stranka je na vlasti.
Prema ovoj analizi rekordni broj zakona po hitnom postupku, 91,7 odsto, donet je 2008. godine, u prvoj godini mandata vlasti u kojoj je stožer bila Demokratska stranka. Analiza je urađena za period od 1991. do 2014. godine, a utvrđeno je da je najmanje zakona po hitnom postupku doneto 1994. godine, svega devet odsto. Prema podacima „Otvorenog parlamenta”, pre 2000. godine procenat zakona donetih po hitnom postupku iznosio je u proseku 42 odsto, dok se nakon 2000. povećao na 52 odsto, sa tendencijom rasta, pa je 2014. godine 71,9 odsto zakona doneto po hitnom postupku.
Da nije samo naša vlast, bez obzira na to koja stranka je na vlasti, sklona donošenju zakona po hitnom postupku svedoče podaci „Otvorenog parlamenta” za Hrvatsku, koja je u periodu od 2003. do 2011. godine donela 1.383 zakona, od čega 1.140 po hitnoj proceduri. I u Sloveniji je bila slična situacija, a, kako je navedeno u ovoj analizi, razlog je bio usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, „koje je rađeno mehanički”.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, organizacije koja donošenje zakona po hitnom postupku godinama kritikuje, kaže za „Politiku” da se kod onih koji dođu na vlast uopšte ne primećuje promena ponašanja i odstupanje od modela koji su kao opozicija kritikovali. On dodaje da je ovo pitanje sad stiglo i u izveštaje Evropske komisije o napretku naše zemlje u pridruživanju EU, koja ga, naravno, kritikuje, pa očekuje da će ova praksa makar biti manja.
Poslovnik o radu parlamenta ima jasnu proceduru koja predviđa zbog čega neki zakon može da bude usvojen po hitnom postupku, ali kreativna tumačenja toga šta je, na primer, opšti interes, neverovatna su. Da je malo toga neophodno usvojiti po hitnom postupku svedoči to što poslanici umeju da ne uvrste na dnevni red zakon za koji je vlada tražila hitan postupak.
U analizi „Otvorenog parlamenta” navedeno je da su u periodu od kraja 2011. do kraja 2014. godine dva zakona ušla u skupštinsku proceduru sa zahtevom da budu usvojeni po hitnom postupku, a doneta su posle više od godinu dana.
Razni su razlozi zašto se traži hitan postupak, ali, osim u retkim opravdanim slučajevima, razlog zbog kojeg se to radi nije naveden nigde, a to je izbeći „nepotrebnu” raspravu u kojoj će opozicija da drži banku i da „nas usporava na našem evropskom putu”. Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o privrednim komorama 2009. godine, čija primena je trebalo da počne 2013. godine, po hitnom postupku, samo zato što je Mlađan Dinkić, ministar privrede u vladi Mirka Cvetkovića, tako hteo. Dinkić je pretio rušenjem vlade, pa je zakon, iako ni neke demokrate nisu bile zadovoljne, ipak donet. Zbog ovako „važnih” razloga i imamo česte izmene zakona.
