Izvor: Politika, 20.Okt.2011, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zahtevi kosovskih Srba uglavnom neostvarivi

Borislav Stefanović tvrdi da mnogi od tih zahteva predstavljaju politički stav Demokratske stranke Srbije i Srpske napredne stranke

Zaključci koje su doneli odbornici četiri srpske opštine su neprijatno iznenadili kako srpske vlasti tako i pojedince u međunarodnoj zajednici.

Naglašavajući da je suština tih zaključaka u omogućavanju početka pregovora lokalnih Srba i komande Kfora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o normalnom snabdevanju vojnika međunarodne misije, Borislav Stefanović, šef pregovaračkog tima Beograda, kazao je za „Politiku” da je ipak najveći deo tih zahteva neostvariv i politički motivisan.

„Mnogi od tih zahteva iznetih na skupštini nisu realni i predstavljaju politički stav Demokratske stranke Srbije i Srpske napredne stranke. Oni bi trebalo da razmišljaju kako da se omogući snabdevanje Kfora što bi dovelo do smanjenja tenzija. Rešenje problema za Jarinje i Brnjak je blizu”, kazao je Stefanović.

Kada je reč o zahtevu da se dijalog Beograda i Prištine vrati u okrilje UN, Stefanović podseća da je rezolucija koju je Srbija usaglasila sa EU, usvojena u Generalnoj skupštini UN i da ima obavezujuću snagu.

„Ne može sada Srbija da kaže vraćamo se pod okrilje Saveta bezbednosti jer kada bismo podneli novu rezoluciju u Savetu bezbednosti ona nikada ne bi bila usvojena zbog veta zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Postoji opšti konsenzus i okviru Ruske Federacije da treba nastaviti dijalog. Zato je u tom njihovom zahtevu sve nerealno bez obzira na to što on deluje primamljivo i što je možda bio moguć pre desetak godina. Ali sada nije moguć jer je Savet bezbednosti vrlo podeljen povodom Kosova”, objašnjava Stefanović.

On je kategoričan i da sve odluke koje donesu državni organi Srbije u okviru dijaloga sa Prištinom imaju obavezujuću snagu i primenjivaće se na severu Kosova kao i u ostalim delovima pokrajine jer je reč o delu Srbije.

Srbima na severu Kosova stizale su juče mnogobrojne poruke kako od domaćih zvaničnika tako i iz sveta. Oni su ih pozivali da ne pribegavaju drugim sredstvima osim mirnim demonstracijama. „Svi pa i građani na Kosovu imaju pravo da se mirno zalažu za svoje vitalne interese. Zato je važno da građani u svojoj istrajnosti ne pribegavaju drugim sredstvima sem mirnih”, rekao je Jeremić nakon susreta sa finskim kolegom Erkijem Tuomiojom.

I njegov finski kolega ima razumevanja za Srbe. Kako je rekao kao mirovni aktivista podržava mirne proteste srpskog naroda na severu Kosova, jer je takvo pravo garantovano svim međunarodnim ugovorima i sporazumima.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je juče rekao da je situacija na severu Kosova neodrživa i da je nedopustivo da već mesec ne postoji slobodan prolaz ljudi i dobara. Na pitanje da li srpske vlasti imaju kapacitet za rešavanje problema na severu Kosova, Dežer je, kako prenosi Beta, kazao da srpska vlada ima „određene instrumente” koji bi pomogli da se nađe pravo rešenje. „Nadam se da mogu da ubede građane da barikade nisu rešenje”, rekao je Dežer.

Zaključke srpskih odbornika nemački mediji su juče ocenili kao maksimalističke. Prema njihovoj oceni Srbi na taj način prkose i Evropskoj uniji i Kforu i Beogradu.

„S ponovnim oživljavanjem delimično starih maksimalističkih zahteva Srbi na severu Kosova izazvali su zbunjenost i senzaciju, a proces pomirenja sa Albancima unazadili za godine”, piše internet-portal Juroponlajn magazin, a prenosi Tanjug.

----------------------------------------------

ZaključciodbornikaopštinasaseveraKiMimogućnostrealizacije

1. Aktiviranje misije Unmika umesto Euleksa:

Euleks je na Kosovo došao kao deo misije UN, a na osnovu saglasnosti Beograda da se Unmik preoblikuje po planu od šest tačaka iz 2008. godine koji se, kako je to nedavno u Njujorku rekao i predsednik Boris Tadić, vrlo često zanemaruje

2. Dijalog Beograda i Prištine vratiti u Savet bezbednosti UN:

Beograd je zajedno sa Evropskom unijom u septembru prošle godine usaglasio rezoluciju kojom se „pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana”. Ovu rezoluciju je usvojila Generalna skupština UN čime je praktično nadležnost za pregovore prebačen sa UN na EU

3. Povratak srpske vojske i policije na sever Kosova:

Kumanovskim sporazumom koji su 1999. godine potpisali NATO i Vojska Jugoslavije dogovoreno je potpuno povlačenje vojske i policije Jugoslavije i Srbije sa Kosmeta i iz zona bezbednosti. U ovom sporazumu se takođe kaže da „bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta Kfora neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući niti ostati na teritoriji Kosova”. Srbija nikada nije tražila da se njene snage vrate na Kosovo.

4. Barikade na severu ostaju uz kontrolisan prolaz vojnika Kfora:

U Kumanovskom sporazumu stoji da komandant Kfora ima ovlašćenje, „bez ometanja ili odobravanja, da učini sve što oceni nužnim i ispravnim, uključujući upotrebu vojne sile, da zaštiti Kfor, međunarodno civilno prisustvo” kao i da „snage koje se ne povinuju naređenju da se premeste, povuku ili da prekinu preteće ili potencijalno preteće aktivnosti biće meta vojne akcije Kfora, uključujući primenu sile ako to bude neophodno, da se obezbedi ispunjenje obaveza”

5. Odbijanje primene dosadašnjih dogovora Beograda i Prištine:

Za sever Kosova kao i za ostale delove Kosova i Metohije kao sastavne delove Srbije važe sve odluke državnih organa Republike Srbije

6. Ukloniti uzrok barikada – kosovske službenike na Brnjaku i Jarinju:

Planom Ban Ki Muna od šest tačaka predviđena je statusna neutralnost Euleksa kao i to da će na prelazima Brnjak i Jarinje biti isključivo međunarodni carinici „imenovani u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Dovođenjem kosovskih carinika Euleks je izašao iz svog mandata.

J. Cerovina

objavljeno: 21.10.2011.

Nastavak na Politika...

Kurir: STEFANOVIĆ: VEĆINA ZAHTEVA SRPSKIH OPŠTINA NEOSTVARIVA