Izvor: Kurir, 07.Feb.2011, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZUBATO SUNCE
U subotu 5. februara deo opozicionih stranaka održao je miting na platou ispred Skupštine. Za razliku od prošlog puta, kada su se naprednjaci okupili da predaju inicijativu za promenu Ustava, ovaj put Skupština nije gorela. Na zubatom februarskom suncu, zahtevi opozicije izgledali su baš kao i to zubato sunce. Jeste sunčano, ali je mnogo hladno.
O zahtevima za smenu Vlade govorili su predstavnici najbrojnije vlade u istoriji Srbije. Oni koji su godinama izigravali opoziciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Slobodanu Miloševiću sada bi da budu alternativa Tadiću. Tajkuni, julovci, „kursadžije“, Velimir Ilić, Slobin ministar informisanja Vučić i harizmatični gubitnik Tomislav Nikolić okupili su narod da bi mu objasnili da se u Srbiji teško živi. I da treba raspisati izbore.
Ne da bi se bolje živelo, već da bi gorepomenuta ekipa ponovo došla na vlast. Ako vlast ne raspiše izbore, deo kvaziopozicije je zapretio da će od kuća doneti hoklice i šamlice i posedati na ulicu dok god im se umesto drvenog enterijera koji koriste za preobuvanje ne ponude fotelje. Kojih se s neskrivenim žalom prisećaju. I koje im se, sa neugaslom strašću za vlašću, ponovo priviđaju.
Harizmatični gubitnik, kao čovek u godinama, ipak se opredelio za nove tehnologije i inovacije, pa je najavio sedenje na stiroporu. Upala prostate je nezgodna stvar u tim godinama.
Miting je pokazao nekoliko stvari, pre svega da je Srbija postala demokratsko društvo u kome opozicija nesmetano i bez straha može da okupi svoje pristalice bez bojazni da će policija okupljene premlatiti. Kao što je to bio slučaj u vreme kada su u vladi sedeli Vučić i Nikolić.
Zatim da je alternativa sadašnjoj vlasti jedno beznađe koje u nezajažljivoj želji pojedinaca da se po svaku cenu dokopaju vlasti okuplja tajkune, levičare, četničke vojvode, julovce i „kursadžije“. Interesantno je da su o korupciji najglasnije govorili oni koji su patentirali kraduckanje i koji sednicu glavnog odbora svoje stranke lakše mogu da održe u zgradi Specijalnog suda, gde nesmetano mogu da obezbede kvorum, nego u Sava centru. Ljudi željni vlasti obratili su se narodu željnom promena i boljeg života.
Ali tog 5. februara 2011. izostao je odgovor kako do boljeg života. Jer, da su umeli da odgovore na to pitanje u vreme kad su imali šansu, okupljeni političari danas ne bi bili u opoziciji. Niti bi sedeli na hoklicama, šamlicama i na stiroporu, već u foteljama ministara. Za kojim im zadnji deo leđa i dalje vapi, istovremeno trpeći velike bolove za sudbinu naroda.
