Izvor: BKTV News, 28.Feb.2013, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraća Srbiju u svet
Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SNS je samo u poslednjih nekoliko dana bio u Abu Dabiu i potpisao nekoliko istinski značajnih ugovora za ekonomski oporavak Srbije. Imao je teške razgovore u Berlinu na najbližim saradnicima Angele Merkel. U Angoli je obnovio politčke, prijateljske i ekonomske veze sa zemljom u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << nafta čini 35 odsto bruto društvenog proiozvoda.
Učinio je to upravo u vreme kada su neki „analitičari“, a ne samo političari iz opozicionog bloka, bili spremni da njegovo politčko delovanje svedu na objavljivanje imena onih koji se hapse zbog korupcije i kriminala.
I ne bez zluradosti, neki su aludirali da su to „utabane staze Broza“. Valjda je ovo trebalo shvatiti kao nešto loše. Ili, kao „ideološka nacionalna izdaja“. Taj prizvuk je bio prisutan još kada je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije,u jednom intervjuu rekao da reč „Tito“ u zemljama nekadašnjeg „nesvrstanog ili trećeg sveta“ ima čarobnu moć da otvara sva vrata.
Sposobnost i visprenost jednog političara je upravo u tome da u datim uslovima svojoj zemlji obezebdi prisustvo na svetskom ekonomskom i političkom tržištu, da stvara prijateljske veze i poslovne odnose i van onih krugova u koje „veliki“ žele da ih zatvore u „svom zabranu“ uticaja i interesa. Ma šta ko mislio ne samo o Brozu, već uopšte o socijalističkoj Jugoslavioji, nesporno je da je ta mala evropska zemlja imala dve stvari koje su neizbrisive – političare koji su znali da sačuvaju njenu nezavisnost i granice 1948. godine kada je Broz ušao u sukob sa Staljinom. Bez obzira što mu je bilo jasno da je Jugoslavija u „sovjetskoj interesnoj zoni“, pa čak teško odbranjivo od invazije i ako bi se otvoreno prešlo u „zonu Zapada“!.Brujanje sovjetskih tenkova na granicama nije bila šala.
I drugo – to političko rukovodstvo je znalo da u vreme „hladnog rata“ najmoćnijih, ukline se izmedju njih i okupi u Beogradu sve one koji su prihvatili ideju o „nesvrtsanom ili trećem svetu“. Izvlačeći, naravno, korist iz toga da je svaka strana imala želju da tu „nenadanu pojavu“ privuče makar delom na svoju stranu.
Iz toga je Jugoslavija, a time i Srbija, izvukla „kapital“ kroz razvoj industrije, kroz otovrenost prema svetu. Ali, i više od toga. Jugoslavija se industrijalizovala i imala tehnološki snažnu vojnu industriju, koja je vukla za sobom ostael,
Vučić je to, za razliku od svih koji su od Petog oktobra naovamo gradili ekonomsku strategiju, shvatio i prihvatio. I njegove posete u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a sada i u Angoli, upravon su dokaz visprenosti i saznanja da će kroz razvoj vojne industrije i naše tehnološke pameti, ali i jačanja gradjevinskih kompanija, više doprineti oporavku Srbije od svih benefita koji se nude velikima za skupe kredite, pa čak i da nastavimo da dajemo ne ne deset, već pedeset hiljadada evra svakom strancu i zaposlenom radniku!
Suština je – ono što su nudile vlade pre ove je bilo da na bazi sklapajuće industrije dodjemo do posla, dok Vučić nudi drugima našu tehnologiju, čime vraćamo u realnost sopstvenu pamet i kreativnost. U tome i jeste mudrost malih da se održe i istrgnu iz zagrljaja velikih.
I iz tog ugla valja gledati na ono što Vučić trenutno radi u svetu.Prošlo je vreme „političkih manekena“!
Mirko Stamenković
Tweet
