Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Nov.2011, 20:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladajuća koalicija podržava zakon o rehabilitaciji, SNS i SRS kritikuju

BEOGRAD -

Poslanici vladajuće koalicije najavili su danas podršku predloženom zakonu o rehabilitaciji, dok su predložena rešenja kritikovali poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpske napredne stranke (SNS).

Predlogom zakona o rehabilitaciji, koji je bio povučen sa dnevnog reda sednice u septembru pa nakon izmena vraćen u skupštinsku proceduru, predviđeno je da pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na rehabilitaciju i povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga i kvislinških formacija koji su u vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije izvršili, odnosno učestvovali u ratnim zločinima.

U raspravi, poslanici Demokratske stranke ocenili su da će se tim zakonom ispraviti istorijska nepravda i da je to jedan od najvažnijih zakona koji jedno društvo može da donese.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Laslo Varga najavio je da će poslanici te stranke glasati za predloženi zakon ukoliko u toku skupštinske rasprave ne dođe do suštinskih izmena predloženih rešenja.

Prema njegovim rečima, predloženim zakonom se iz procesa restitucije otklanja princip kolektivne odgovornosti, pre svega u odnosu na mađarsku zajednicu.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Milisav Petronijević kazao je da je usvajanje zakona o rehabilitaciji "nužda i potreba" jer je nemoguće primeniti Zakon o restituciji bez usvajanja zakona o rehabilitaciji, kao i da je neophodno ispraviti nesporne nepravde koje su se dogodile.

Petronijević je naveo da je bitno da zakon o rehabilitaciji važi sve do današnjeg dana, bez vremenske i istorijske odrednice i da predstavlja univerazalno pravo za svakog čoveka koji je iz ideoloških, političkih, verskih i nacionalnih razloga pritvoren, uhapšen, osuđen ili ubijen.

Poslanik Srpskog pokreta obnove (SPO) Aleksandar Jugović kazao je da je predloženi zakon o rehabilitaciji prihvatljiv za SPO iako ima manjkavosti.

Jugović smatra da je taj zakon dobar put da se isprave istorijske nepravde, da je SPO na tome insistirao 20 godina, a da se ta stranka protivila prvoj verziji predloga zakona jer je njime bilo onemogućeno pripadnicima ravnogorskog pokreta da budu rehabilitovani.

Prema njegovim rečima, predloženi zakon omogućiće stradalima u Drugom svetskom ratu i njihovim potomcima obeštećenje i naknadu za pretrpljeni duševni bol, kao i moralnu satisfakciju za to što su godinama obeležavani kao izdajnici.

Jugović je naveo da je neophodno otvaranje tajnih dosijea da bi rehabilitacija bila kompletna, kao i lustracija svih koji su to zaslužili.

Poslanica SNS Jorgovanka Tabaković ocenila je da su predložena rešenja široka i neprecizna i da neki njegovi delovi od Srbije i srpskog naroda prave "zločince koji se sada svima koji su pucali na njih izvinjavaju i nude odštetu".

Tabaković je kazala da je SNS podneo amandman kojim je zatraženo da se pravo na rehabilitaciju odnosi samo na državljane Srbije koji su bili prisilno mobilisani pod uslovom da nisu činili zločine, i samo za delo službe u neprijateljskoj vojsci i pomaganje neprijatelju.

Poslanica SRS Vjerica Radeta kazala je da novi zakon o rehabilitaciji ne bi trebalo ni doneti jer je još važeći zakon usvojen 2006. ali se ne primenjuje, i navela da postoji mogućnost da se ni novi zakon o rehabilitaciji neće primenjivati i da će omogućiti zloupotrebe.

Radeta je navela da je nedopustivo da se zakon o rehabilitaciji vezuje za restituciju jer je, navela je, Zakon o vraćanju oduzete imovine protivustavan i nije ga trebalo ni donositi.

"Vi ste zakonom otvorili mogućnost da se imovina vraća ljotićevcima i nedićevcima i folksdojčerima i hortijevcima i ustašama. Dakle, svima onima koji su nesporno bili neprijatelji srpskog naroda", kazala je Radeta.

Ona je upitala zašto do sada nije rehabilitovan Dragoljub Mihailović i ko garantuje da novi zakon takođe neće prolongirati sve potrebne rehabilitacije.

Raspravi o Predlogu zakona o rehabilitaciji od opozicije prisustvuju poslanici SRS, SNS i Nove Srbije.

Demokratska stranka Srbije najavila je da se neće vraćati na sednicu dok parlament ne raspravlja o deklaraciji o Kosovu koju je predložila ta stranka.

Poslanici DSS napustili salu

Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije (DSS) napustila je danas skupštinsku sednicu i neće više učestvovati u radu parlamenta jer nije prihvaćen zahtev da u dnevni red bude uvršten njen predlog deklaracije o Kosovu.

Poslanici te stranke već nekoliko sedmica ne učestvuju u radu plenarnih sednica, već u skupštinsku salu ulaze samo kada imaju mogućnost da postavljaju pitanja.

DSS je predložio da se na dnevni red uvrsti njihov predlog deklaracije o obnovi državotvorne politike prema Kosovu i Metohiji, ali budući da je od 145 poslanika za to glasalo 19, predlog DSS nije prihvaćen.

Prethodno su u delu sednice kada poslanici imaju mogućnost da traže informacije od predstavnika vlasti, DSS i SRS ponovo zatražili raspravu o Kosovu i Metohiji u parlamentu, budući da je, kako su rekli, Skupština Srbije potpuno isključena iz procesa pregovara, a "ni svi članovi vlade ne mogu da utiču na njegov tok".

Poslanici te dve stranke ocenili su da su postignuti dogovori u dijalogu sa Prištinom protivustavni i na štetu Srbije.

Poslanik DSS Slobodan Samardžić pitao je Vladu Srbije kada će javnosti saopštiti "negativna mišljenje pojedinih ministara u vladi o usvojenoj uredbi o matičnim knjigama", budući da je, kako je rekao, jedan broj ministara bio protiv njenog usvajanja.

"Javnost treba da zna šta se desilo na sednici vlade kada je usvojena ta uredba, jer je prvi put na vladi došlo do razmimoilaženja po tom pitanje, a ne radi se tehničkom pitanju, već tome kako država radi na očuvanju svog teritorijalnog suvereniteta", rekao je Samardžić.

On je kritikovao politiku vlade prema Kosovu i postignute dogovore, navodeći da je Skupština Srbije potpuno isključena.

"Vidimo da vlada donosi uredbe na telefonskim sednicama, skupština je isključena iz procesa i dolazimo u situaciju da deo teritorije dajemo na veresiju", rekao je Samardžić i ocenio da "Srbija polako, ali sigurno gubi Kosovo".

On je naveo da se "knjiga učesnika u pregovorima svela na dva slova - na predsednika Republike i šefa pregovaračkog tima", a da čak ni vlada ne može da utiče na tu politiku.

I radikali su kritikovali vladinu politiku i postignute dogovore u dijalogu sa Prištinom ocenjujući da se njima "brutalno gazi ustavni poredak Srbije, a vlada otvoreno priznaje kvazi državu na prostoru Srbije".

Poslanik SRS Nemanja Šarović je zatražio da Skupština Srbije što pre raspravlja o Kosovu.

"Ni ministri ne znaju šta je sve potpisano i dogovoreno sa Prištinom, a ni poslanici, iako je vlada obavezana deklaracijom od 31. jula da parlament obaveštava o toku pregovora", rekao je Šarović.

Usvojeno 27 zakona

Poslanici su usvojili Nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, čiji je cilj zaštita života, zdravlja i imovine građana, životne sredine i kulturnog nasleđa Srbije, kao i Zakon o prebivalištu i boravištu građana, koji nadležnom organu omogućava da odbije prijavu o prebivalištu, ukoliko ne bude mogao da utvrdi da građanin ima nameru da stalno stanuje na adresi koju prijavljuje.

Takođe, usvojeni su i zakoni o upravnoj inspekciji, koji predviđa da se poslovi upravne inspekcije ubuduće obavljaju u okviru Upravnog inspektorata, i o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja i njihovom uništavanju.

Parlament je izglasao i Zakon o pomorskoj plovidbi, čiji je cilj zaštita prava pomoraca, budući da Srbija ima više od 5.000 pomoraca koji rade u drugim državama, kao i Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, čiji je cilj da poveća sistem odgovornosti avio prevoznika, smanji kašnjenja i unapredi bezbednost putnika.

Skupštine stanara će ubuduće odluke o zahtevima za sanaciju krovova, pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove i pripajanje zajedničkih prostorija donositi ukoliko se s tim složi većina članova, predviđeno je dopunjenim Zakonom o održavanju stambenih zgrada, koji je danas usvojen u republičkom parlamentu.

Poslanici su dali podršku i Zakonu o komunalnim delatnostima, koji uređuje da delatnost vodosnabdevanja, trolejbuskog prevoza i groblja neće moći da se poveri nikom drugom osim javnim preduzećima ili privrednim društvima u kojima je većinski vlasnik sa najmanje 51 odsto kapitala republika ili lokalna samouprava.

Podršku je dobio i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim je postavljen osnov za obrazovanje državnog Geološkog zavoda Srbije, koji će se baviti geološkim istraživanjima od opšteg interesa za Srbiju i koji će preuzeti zaposlena lica, prava i obaveze Geološkog instituta Srbije.

Otpis dugovanja javnih preduzeća

Izabran novi član Saveta guvernera NBS

Republički parlamenta izabrao je danas za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nikolu Martinovića, a razrešio funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti Dragutina Radosavljevića.

Martinović je rođen 1947. u Feketiću, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a od 2005. godine je specijalni savetnik generalnog direktora Naftne industrije Srbije.

Radosavljević je pre izbora u Komisiju za hartije od vrednosti bio direktor Poreske uprave Srbije, a odmah posle izbora za člana te komisije podneo je ostavku na tu funkciju.

Skupština Srbije potvrdila je Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti i saglasila se sa Statutom te komisije.

Razrešeno je nekoliko članova u raznim skupštinskim odborima i imenovani novi članovi, pa će tako nekadašnje poslanike URS Sašu Milenića, Dragog Damjanovića, Nebojšu Zdravkovića i Elizabet Paunović u nekoliko odbora zameniti Nikola Stojšić, Ljubiša Sudimac, Slaviša Zlatanović i Jaroslav Herbik, takođe iz URS.

Skupština Srbije usvojila je i zakon kojim su za nekoliko javnih preduzeća otpisani dugovi po inostranim kreditima, odnosno zajmovima, u iznosu od oko 700 miliona evra.

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o igrama na sreću, kojim je predviđeno povećanje poreske naknade, ali i to da priređivanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno kako bi, pre svega, bili zaštićeni maloletnici.

Usvojeni Zakon o javno-privatnom partnerstvu, koji prvi put uvodi mogućnost da državni organi svoje projekte realizuju i pomoću privatnog kapitala, za cilj ima podsticanje javno-privatnog partnerstva i privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka da učestvuju u finansiranju projekata od opšteg interesa.

Republički parlament usvojio je i izmene Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koje su u krug lica u spoljnotrgovinskom poslovanju uključile i ogranke domaćih i stranih pravnih lica, pored već obuhvaćenih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, kojima se daje jednako pravo na bavljenje spoljnotrgovinskim poslovanjem.

Usvojenim izmenama zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca predviđena je mogućnost udaljenja članova tih tela ukoliko im je određen pritvor, čime se pokazuje, kako smatra Vlada Srbije, da niko, pa ni najviši funkcioneri sudske vlasti, ne mogu biti nedodirljivi.

Ratifikovano je i pet međudržavnih sporazuma u raznim oblastima i usvojeno nekoliko kadrovskih odluka.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...