Izvor: Danas, 25.Sep.2014, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stevan Filipović: „Beli listići“ vodili u deizntegraciju
Beograd - Povodom najava o okupljanju opozicije, kao i dilema u javnosti šta je uopšte sadašnje opoziciono delovanje, Danas pokreće debatu na temu o političkom poimanju „građanske Srbije“. Naši sagovornici pokušaće da odgovore na pitanja ko su danas zastupnici ideja „građanske Srbije“ i da li je njihov politički prostor na levici ili na desnici. Zatim da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << preuzeo te ideje i vrednosti, ali i da li su i kako te ideje i vrednosti neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali.
Pojedinačno, sigurno da u Srbiji još uvek postoji jedan broj ljudi čiji credo čini nekakav set onoga što smatramo građanskim vrednostima, ali ti ljudi više nemaju svoj glas, nemaju svoje autentične predstavnike u parlamentu (zapravo, na celokupnoj političkoj sceni), kao ni ‘svoje’ medije. A čini mi se da mnogi više nemaju ni snage ni želje za nekim ozbiljnijim angažmanom. Ono što se nekad zvalo Druga Srbija, usitnjeno je i obesmišljeno upravo zbog toga što su mnogi njeni predstavnici birali drugačije prioritete od borbe za vrednosti o kojima pričamo. Jedan od poslednjih trenutaka dezintegracije tog fronta bila je akcija ‘belih listića’. LDP, koja se dosta dugo u parlamentu borila za slične ideje, takođe se jako efikasno samoukinula dugim nizom katastrofalnih političkih poteza svog rukovodstva, i željom da se dođe do parčeta vlasti po svaku cenu. Da budemo fer, najveći krivac za propast svake političke ideje koja nije najgrđi populizam su ipak sami glasači - građani Srbije, kaže filmski reditelj Stevan Filipović, odgovarajući na pitanje ko su danas zastupnici ideje „građanske Srbije“.
On smatra da građanske ideje istorijski gledano nisu imale veliko uporište u domaćem političkom mainstream-u, i najčešće su u Srbiju dolazile od manjih stranaka socijaldemokratske i liberalne orijentacije.
„Ne bi bilo korektno zanemariti ni činjenicu da su mnoge od ovih ideja (emancipacija žena, sekularizacija države, obrazovanje, urbanizacija, i sl.) bile deo zvanične državne politike u vreme SFRJ. Kako god okrenete, to su, čak i po definiciji, ideje levice. Druga je priča šta je sve nazivano levicom u poslednjih par decenija u Srbiji. S druge strane, desnica u Srbiji je duboko vezana za teorije krvi i tla, ideje etničkog nacionalizma, kolektivizam i antizapadnjaštvo, i retko kad je bila zainteresovana za građanska prava, slobode i slične koncepte. Žal za ‘građanskom kulturom’ između dva rata kod srpskih desničara najčešće nije ništa do odraz njihovog antikomunizma, žala za izgubljenim društveno-materijalnim statusom i potrebe za stvaranjem nacionalističkog mita o boljoj prošlosti“, smatra reditelj.
Upitan da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo ideje i vrednosti „građanske Srbije“, on odgovara da Vučićeve privatne stavove niti zna, niti ga interesuju.
„Pod ‘idejama i vrednostima’ građanske Srbije prvenstveno smatram odnos prema prošlosti i zločinima, prema nacionalizmu, prema sekularnoj državi, prema obrazovanju, prema ljudskim i manjinskim pravima. Vučićeve privatne stavove niti znam, niti me interesuju, a u javnom životu vidim da se ove teme pominju i koriste samo u kozmetičke svrhe, radi dodvoravanja zvaničnicima EU. To važi i za njega, i za njegovu vladu, i za njegovu stranku“, kaže reditelj.
Prema njegovim rečima, pojedinci ne mogu kompromitovati ideje „građanske Srbije“. „Ne mogu pojedinci da kompromituju ideje. Mogu samo sebe da kompromituju“, zaključuje naš sagovornik.
.jpg)
