Izvor: RTS, 29.Avg.2012, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o vanparničnom postupku
Skupština Srbije završila objedinjenu načelnu raspravu o dopunama Zakona o javnom beležništvu i izmenama Zakona o vanparničnom postupku koje će omogućiti da se oko 6.500 "pravno nevidljivih osoba" lakše upišu u matičnu knjigu rođenih. Rasprava o amandmanima u petak.
Poslanici Skupštine Srbije završili su objedinjenu načelnu raspravu o izmenama Zakona o vanparničnom postupku i dopunama Zakona o javnom beležništvu, kojim se predlaže odlaganje početka primene tog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakona za mart sledeće godine. Rasprava o pojedinostima o tim aktima vodiće u petak.
Novi predsednik skupštinskog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanje je Zoran Babić iz SNS-a, koji je zamenio stranačku koleginicu Jorgovanku Tabaković, izabranu za guvernera Narodne banke Srbije.
Odbor je dao i saglasnost predsedniku Republičke izborne komisije Dejanu Đurđeviću da može da obavlja funkciju direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, a članu RIK-a Miladinu Panteliću da može da obavlja funkciju zamenika generalnog sekretara vlade, budući da te funkcije nisu u sukobu interesa.
Skupština Srbije konstatovala je ostavke poslanika SNS-a i URS-a Bratislava Gašića i Vidoja Petrovića. Naprednjak Gašić obavlja i funkciju gradonačelnika Kruševca, a Petrović funkciju gradonačelnika Loznice
Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je ranije postupke protiv njih dvojice, kao i gradonačelnika Pirota i Zaječara Vladana Vasića i Boška Ničića, koji su istovremeno i poslanici zbog sumnje da su stupili na drugu funkciju bez saglasnosti Agencije čime su prekršili zakon.
Ipak, poslanici sutra neće imati slobodan dan, pošto je za sutra od 16 do 19 sati, predviđeno vreme za postavljanje pitanja članovima Vlade.
Dopunama Zakona o vanparničnom postupku rešavaju se pitanja pravno nevidljivih osoba u Srbiji, pre svega Roma, čime prethodna vlast nije želela da se bavi, poručio je na početku današnje sednice poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Cvijan.
Cvijan, koji je u Skupštini Srbije obrazlagao dva zakonska predloga iz oblasti pravosuđa ispred predlagača SNS-a, rekao je da su mnoge međunarodne organizacije ukazivale na potrebu rešavanja problema 6.750 pravno nevidljivih u Srbiji, kojima nije omogućeno da ostvaruju osnovna ljudska prava, poput prava na zdravstveno osiguranje, a ne mogu da dobiju ličnu kartu i pasoš pošto nisu upisani u matičnu knjigu rođenih.
Prema njegovim rečima, predložena zakonska rešenja zasnivaju se na rešenjima koja su predložile nevladine organizacije, a predviđa najkraću proceduru u vanparničnom postupku pred bilo kojim sudom, i to besplatno.
Predviđeno je da pravno nevidljive osobe na osnovu te sudske odluke mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih i da ostvaruju svoja prava.
Govoreći o izmenama zakona o javnom beležništvu, Cvijan je naveo da se odlaže njegova primena za šest meseci jer još uvek nema osnova za primenu tog zakona, budući da nisu doneta podzakonska akta, a nije osnovana ni Javnobeležnička komora.
Cvijan je ukazao da za sada u Srbiji ima samo 50 onih koji ispunjavaju kriterijume da budu notari. Da bi otpočela primena zakona, u ovom trenutku je potrebno bar 100, a za celu teritoriju Srbije oko 400 notara.
Potrebno je da imamo notare, ali nasledili smo situaciju koja neomogućava da se zakon primenjuje od 1. septembra ove godine, naveo je Cvijan. Predviđeno je da primena tog zakona treba da počne 1. marta 2013. godine.
Polemika SNS i DS
Pojedini poslanici opozicije kritikovali su predložene dopune Zakona o vanparničnom postupku navodeći da je podložan zloupotrebama jer predviđa upis u matične knjige rođenih "pravno nevidljivim osobama" samo uz prisustvo dva svedoka.
Poslanik DS-a i bivša ministarka pravde Snežana Malović optužila je poslanike SNS-a za plagijat jer su, kako je navela, u parlamentu predložili tekst dopuna Zakona o vanparničnom postupku koji je ranije podnelo Ministarstvo pravde.
Malovićeva je rekla da je taj predlog, preko Vlade Srbije, 31. januara ove godine predložilo Ministarstvo pravde.
Tu tvrdnju, međutim, demantuje naprednjak Vladimir Cvijan, koji je rekao da zakon ne može biti plagijat, jer on nije ni svojina, niti autorsko delo.
"Kao pravnik sam užasnut izjavom da su predložene izmene plagijat, jer zakon nije svojina, niti autorsko delo, pa ne može biti plagijat", rekao je Cvijan i dodao da je u uvodnom izlaganju rekao da je jedan od vrlo retkih dobrih poteza prethodnog Ministarstva pravde što je poslalo te izmene u skupštinsku proceduru.
U polemiku se uključio i šef poslanika DS Dragoljub Mićunović, koji je rekao da je plagijat u inicijativi. "Niko neće tražiti autorski honorar, ali zna se ko daje predlog. Vi branite to, a ne neko drugi. Vi ste ga potpisali. Čim je potpisan iza njega stoje oni koji su ga potpisali", rekao je Mićunović, koji je istakao i da je SNS predložila te izmene, jer "ima potrebu za evropskom legitimizacijom".
Zakon rešava pitanje pravno nevidljivih
Dopunama Zakona o vanparničnom postupku predložen je poseban postupak za donošenje isprave o činjenici rođenja koja bi bila osnov za upis u matičnu knjigu rođenih ljudi bez ličnih dokumenata.
Vlada Srbije obavestila je Skupštinu Srbije da sutrašnjem popodnevnom delu sednice, na kome će poslanici "propitivati" članove vlade, neće prisustvovati Suzana Grubješić, Jovan Krkobabić i Ivan Mrkić.
To saopštenje usledilo je nakon što je predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, pošto su poslanici LDP-a negodovali što nisu ranije obavešteni o tome ko će od ministara sutra doći u parlament, saopštio da će tom delu sednice prisustvovati svi članovi kabineta Ivice Dačića.
Prema Poslovniku o radu parlamenta, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 sati poslanici mogu da iskoriste institut postavljanja poslaničkih pitanja.
U obrazloženju predloženih dopuna zakona navodi se da u Srbiji postoji oko 6.500 "pravno nevidljivih lica" koji nemaju lična dokumenta, niti mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava i slobode.
Navodi se i da Zakonom o matičnim knjigama nije uređen upis u Matičnu knjigu rođenih, odraslih koji ne raspolažu potrebnim dokumetima i čiji su roditelji nepoznati ili nedostupni.
Grupa od 61 poslanika poslaničke grupe SNS-a predložila je da se postupak za sastavljanje isprave o činjenici rođenja pokreće u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih.
Predloženo je da se isprava o činjenici rođenja sastavlja na osnovu izjave podnosioca zahteva, iskaza dva punoletna svedoka čiji je identitet utvrđen javnim ispravama, kao i na osnovu drugih izvedenih dokaza.
Ako se u postupku sastavljanja isprave o činjenici rođenja ne može utvrditi dan, čas i godina rođenja, smatra se da je podnosilac zahteva rođen 1. januara u 00.01, godine za koju je verovatno da je godina njegovog rođenja.
Predloženo je da se, ako se ne može utvrditi mesto njegovog rođenja, smatra da je rođen u gradu ili opštini za koju se veruje da je rođen. Kako se navodi, ispravu o činjenici rođenja donosi sud u obliku rešenja u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga.
