Izvor: Kurir, 14.Mar.2011, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVA NAŠA PROLEĆA
Osvanuo je lep prolećni dan u Srbiji. Sa trga pred Skupštinom grmi razglas, nadjačavajući gusle u parku. Guslar promuklog glasa ne posustaje, ne predaju se gusle pred naletom tehnike. U parku raširen transparent „Srbija čeka Šešelja!“ Radikali sa novim bedževima, sveže okupani, razdragani, nasmejani, u majicama kratkih rukava čekaju svog lidera. Prethodnica javlja, avion samo što nije sleteo.
Preko puta njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << naprednjaci organizovali miting za raspisivanje izbora. Na prolećnom povetarcu lepršaju zastave. Padaju u oči transparenti na kojima je slogan sličan onom kod radikala... Samo druga prezimena... „Srbija čeka Jocića“, „Srbija čeka Šarančića“, „Srbija čeka Velju“... Grmi razglas.
O pljačkaškoj privatizaciji uživo iz Sigurne kuće u Moskvi govori Bogoljub Karić. Javlja se preko fiksnog telefona, mobilni je mnogo poskupeo u međuvremenu. Smenjuju se ushićeni govornici o borbi protiv korupcije, posle Karića govori Branko Jocić. Umesto pripremljenog govora čita se njegov iskaz pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal.
Vulin nervozno gricka tompus i čeka svoj red da i on prozbori koju. Svakako mudru. Posle njega zadihani Vučić, jedva savladavši pokretne stepenice, latio se mikrofona. Govori o stanju u medijima, žaleći za starim dobrim vremenima, kada je se znalo koliko košta istina. Na nebu, prolećni oblaci prave figuru koja vrlo uverljivo podseća na Slavka Ćuruviju. Evo i Tome:
„Samo stiropor Srbiju spasava!“
Ni guslar ne posustaje:
„Šta se beli u gradu prestonome?
Il’ je sneg, il’ su labudovi.
Da je sneg već bi okopnio,
Labudovi već bi odleteli.
No se ono stiropori bele,
Crnog Tome što Vojvodu izda...“
Prolećno sunce izmamilo je i penzionere ali i još ponekog na beogradske ulice. Još uvek neobavešteni, ali svakako bivši predsednik vlade izašao je na prolećno sunce. Sluša Šormaza kako govori, lagano gleda na sat da ne zakasni kod specijalnog tužioca i tiho za sebe kaže:
„Vidi Šormaza, ala je napredovao!“
Dok avion kruži iznad Beograda, pesimista i optimista s Kalemegdana gledaju dve reke u zagrljaju.
Pesimista kaže: „Sve su nam lađe potonule!“
Optimista mu poručuje: „Ne lupetaj, to su podmornice!“
Pesimista pita: „A da li su naše?“
Lepa su proleća u Srbiji.
