Izvor: Politika, 08.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SNS – zvižduk Zapadu, aplauz Istoku
Članovi i simpatizeri naprednjaka, dojučerašnji radikali, ne mogu preko noći da se prilagode novim porukama koje šalju njihovi lideri, kaže Marko Blagojević
Skup koji je Srpska napredna stranka održala u nedelju gotovo ni po čemu nije bio nalik sličnim manifestacijama koje je svojevremeno održavala Srpska radikalna stranka. Osim u jednom – i nekada i sada prisutni nisu krili svoj negativan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnos prema Zapadu, i onima koji odatle stižu, i simpatije koje imaju prema Istoku. Tako je i prekjuče bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri bio „počašćen” zvižducima za razliku od aktuelnog ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina čiji govor je je pratio buran aplauz. Situaciju je „ispeglao” zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić koji je prisutne pozvao da pozdrave sve goste što su oni onda i učinili.
Otkud ta razlika u porukama koje Zapadu šalju članovi i simpatizeri „naprednjaka” i onoga što mesecima pokušavaju da istaknu lideri ove partije neprestano potencirajući svoje evropsko opredeljenje?
Član predsedništva SNS-a Igor Mirović kaža za „Politiku” da ne treba „prebrzo” donositi zaključak da su njihovi članovi i simpatizeri više naklonjeni Istoku nego Zapadu. Činjenica da su zapadni predstavnici kasnije na Vučićev poziv ipak dobili aplauz dokazuje, kako kaže, da bez obzira na sve što nas je pratilo devedesetih godina pa i kasnije ljudi uviđaju potrebu da se sarađuje sa svima pa i sa onima sa kojima do sada nisu bili dobri odnosi.
„Ne možemo večito biti taoci prošlosti. I mnoge druge zemlje koje su imale problema u međusobnim odnosima vremenom su te odnose izgladile. To je politika koja se mora voditi ako želite konkretne koristi za građane”, ističe Mirović i objašnjava da je ambasador Ruske Federacije dobio najveći aplauz kako zbog njegovog ličnog angažovanja tako i zbog uloge Rusije u presudnim momentima za opstanak srpske države.
Mirović je uveren da su njihovi članovi i simpatizeri racionalni. Uostalom, kako ističe, čitava jedna generacija rođena devedesetih godina o događajima iz tog vremena zna samo kroz novinske članke i kroz TV-emisije.
„Ta generacija kao i ona srednjih godina nisu generacije kojima je prevashodno bitno ono što se dešavalo devedesetih. Njima je najvažnije da se odnosi sa tim zemljama u najznačajnijim sferama izglade do te mere da naša ekonomija dobije uzlazni trend, odnosno najveći deo građana razume da moramo biti otvoreni do mere do koje to ne ugrožava opstanak države” ističe Mirović.
Za analitičare ponašanje naprednjačkih glasača nije nikakvo iznenađenje jer je reč o ljudima koji su, koliko do juče, bili uz radikale čija se politika zasnivala na kritici Zapada.
Ti ljudi se, kaže Marko Blagojević, izvršni direktor Cesida, neće promeniti preko noći zato šti su njihovi lideri promenili retoriku ili zato što je stranka za koju glasaju promenila nešto u svom programu.
„Oni su za iste one vrednosti za koje su i ranije bili. Najekstremniji su ostali verni radikalima, a za one koji su se okrenuli SNS-u antievropska politika i politika suprotstavljanja SAD očigledno nisu bili razlog zbog kojeg su glasali za radikale”, smatra Blagojević koji je uveren da je poziv Montgomeriju više bila „naprednjačka” poruka upućena faktorima od kojih zavisi uspeh stranke, a manje biračima.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković sumnjičav je prema „evropskom zaokretu” SNS-a i pored retorike, ali i pojedinih poteza koji bi trebalo da budu dokaz tog evropejstva.
„Oni su Evropu preuzeli kao temu kako ne bi izgubili izbore zbog antievropske retorike koju su ranije imali i koja ih je koštala poraza na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Uspostavili su kontakte sa evropskim ambasadama i Briselom, ali još nije jasno da li su oni spremni da u potpunosti prihvate logiku evropskih integracija. Integracije se odvijaju frustrirajuće sporo pa je ponekad dobro biti kritičan prema tome”, objašnjava Stanković koji politiku SNS-a vidi kao klackalicu na kojoj se povremeno, politički pragmatično, koketira sa evroskepticizmom jer su evrointegracije jako komplikovane i nemaju direktne veze sa boljitkom za građane. Koliko Srbija bude napredovala ka EU tako će se, smatra Stanković, menjati prioriteti SNS-a pa će oni nekada više biti evrofili, a nekada evroskeptici. Ako put ka EU bude brži i oni će potencirati svoje evropejstvo i igrati na tu kartu, a u suprotnom podsećaće da su govorili da Srbija mora da se oslanja i na Rusiju, Kinu, Kubu.
J. Cerovina
objavljeno: 09.11.2010.
