Izvor: RTS, 08.Feb.2009, 02:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (08. 02. 2008.)
Politička mapa Srbije, zamena starih automobila za nove, da li ministarka pravde Snežana Malović i njena koleginica iz Republičke izborne komisije Sonja Brkić krše zakon, SPC i statut Vojvodine, teme su današnjih beogradskih novina.
Demokrate prve, naprednjaci drugi
Politička mapa Srbije se stabilizovala, posle velikih promena koje su nastale kao posledica podela u Srpskoj radikalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stranci. Da su izbori bili održani krajem januara - njih bi obeležile dve novine. Prva, da bi koalicija ZES, ako bi ostala u istom sastavu, bila vidno jača nego što je bila na poslednjim izborima - pre svega zahvaljujući usponu Demokratske stranke. Druga, da više ne bi bilo ozbiljnog takmaca zbog podele SRS-a. Ovo su osnovni zaključci iz poslednjegistraživanje Strateškog marketinga.
Demokratska stranka je visoke rejtinge postigla tokom uzastopnih izbornih kampanja - i sada ih održava, i to na nivou koji nikada pre ta stranka nije imala. Srpska napredna strankaje veoma brzo preuzela oko dve trećine radikalskog rejtinga i na tom nivou se nalazi već četiri meseca, dok se SRS, psle dramatičnog pada u momentu rascepa - pomalo oporavlja od oktobra 2008. na ovamo. Demokratska stranka Srbijeima trend pada, koji se povremeno zaustavlja, ali dugoročna serija pada rejtinga je uočljiva.
Liberalno-demokratska partijai SPS su već dugo stranke koje ne osciluju previše i nalaze se u zoni rejtinga koja bi im omogućila da pređu izborni prag.
Za građane Srbije kao da nema dileme šta je to što treba da se popravlja u državi. U spontanom navođenju po tri oblasti koje ih brinu i koje treba rešavati. Nezaposlenost je problem broj jedan i broj onih koji brinu prevazilazi broj nezaposlenih, što je razumljivo kada se zna da zbog niskog standarda kada jedan ukućanin ne radi, celo domaćinstvo ima problem. Strah od gubitka posla, pogotovu kod radnika u proizvodnji,raste pa tim pre im se čini da stvaranje novih radnih mesta imanajvećiprioritet.
Na drugom mestu po značaju je problem niskih plata i penzija - pri čemu značaj ove teme naglašavaju mnogo više stariji sugrađani, a problem nezaposlenosti, mnogo više mlađi. Borba protiv korupcije i kriminal je, uobičajeno, visoko rangirana. Konačno u vrhu prioriteta po oceni građana je rešavanje problema Kosova - ali sa neuporedivo većim oscilacijama rejtinga nego sve ostale teme, pokazujući time da je to tema u kojoj dominiraju emocije, tako da raste u momentima kada se nešto značajno događa i pada kada nema posebnih vesti u vezisa Kosmetom.
Iako pitanje EU nije visoko rangirano među prioritetima, moguće i zbog činjenice da se ne sagledava i ne potencira ekonomski značaj evropskih integracija, referendumsko raspoloženje da se pristupi EU jeveoma visoko i prilično stabilno. Oko dve trećine građana bi podržalo priključenje, a tek svaki osmi bi bio protiv - što vodi veoma ubedljivom rezultatu eventualnog referenduma.
S druge strane, ukupna ocena EU je daleko niža, procenat pozitivnih stavova je uobičajeno oko 25 odsto, što deluje da je u nesaglasnosti s referendumskim rezultatom, ali se lako objašnjava sasvim jasnom percepcijom građana da bi EU donela i viši standard i veće mogućnosti i za državu u celini i za njih same, a pogotovu za njihovu decu.
Istovremeno, odugovlačenje od 2000. godine očekivanog približavanja Srbije i EU, veoma oštar vizni režim EU prema našim građanima, kao i sećanje na činjenicu da je EU deo svih pritisaka na kojima je Srbija od početka devedesetih naovamo, stvaraju otpor koji se iskazuje u toj niskoj opštoj oceni koju daju građani.
Stari auto za "punto" od marta
Zamena starih automobila za kragujevački "punto" krenuće od marta - najavljuje ekskluzivno za "Novosti" Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. - Ideja je da svaki zainteresovani građanin ustupi svoj stari automobil, koji više ne vredi na tržištu, a uz popust od 1.000 evra (za 5.999 evra) kupi kragujevački "punto". Detalji programa se još uvek pripremaju u koordinaciji sa nadležnima za ekologiju.
- Želja nam je da se zbog bezbednosti u saobraćaju stari automobili tako uklone sa puteva - otkriva Ćirić, i podseća da je prosek srpskog voznog parka čak 18 godina. - Otkupljena vozila odmah će ići na otpad i u preradu u sirovine, koje će, zatim, moći da koristi naša metalska industrija.
Za realizaciju ovog programa planirano je 15.000 automobila.
- U prvo vreme zadržaćemo se na toj količini, mada ne sumnjam da ćemo, zbog velikog interesovanja građana, broj vozila koja će se prodavati po povlašćenoj ceni i povećati - ističe Ćirić. - Kapacitet je, čak, 50.000 vozila, što će svakako zadovoljiti sve potrebe građana.
Krajem februara krenuće i već najavljeno izuzetno povoljno kreditiranje kupovine kragujevačkih vozila "punto".
- Država je ovim kreditima učinila pravu povoljnost - smatra Ćirić. - Kamata za ove kredite je samo 4,5 odsto godišnje, a učešće nije neophodno. Da podsetim, klasični auto-krediti poslovnih banaka u Srbiji su danas praćeni kamatama od 14 do 18 odsto.
Za narednu nedelju Ćirić najavljuje i seriju sastanaka sa domaćim firmama koje bi izrađivale komponente za kragujevački "punto".
- Cilj nam je da proizvodnju ovog modela što više lokalizujemo - kaže državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. - Mislim, pre svega, na domaće akumulatore, gume, deo elektronike... Sve je u završnoj fazi pred početak proizvodnje koja se očekuje krajem marta.
Ćirić otkriva da se uskoro kreće i sa rekonstrukcijom pogona namenjenog za proizvodnju potpuno novog modela u Kragujevcu.
- Taj posao započinjemo 23. februara, a računamo da će rekonstrukcija biti okončana u prvom kvartalu naredne godine. Tehnički sastanci sa italijanskim partnerima su svakodnevni. Sve ide prema utvrđenom planu i u korist otpočinjanja proizvodnje malog gradskog automobila do kraja 2010.
Zamena starog za novo posebno će biti interesantna onima čija se vozila danas ne mogu prodati po ceni iznad 1.000 evra.
- Takvih je, prema našoj proceni, dosta i za njih je predloženi program pravi put do novog automobila - smatra Ćirić.
Njih dve bi morale biti smenjene
Da u Srbiji ima morala, ministarka pravde Snežana Malović i njena koleginica iz Republičke izborne komisije Sonja Brkić, sudija Vrhovnog suda Srbije, same bi se povukle sa dupliranih javnih funkcija koje protivzakonito zauzimaju. Pošto je taj potez u Srbiji ravan nemogućem, nadležne institucije moraju da reaguju smenom. Utoliko više, jer su i ministarka i sudinica kao predstavnice krunskih institucija pravosudnog sistema morale da znaju da se grubo ogrešuju o zakone na kojima počiva pravna država.
Zapravo, priča o kršenju zakona u slučaju sudije Sonje Brkić znatno je starija od bruke koja je pukla poslednjih dana. Kada je Brkićeva postavljena na čelo RIK-a, predsednica VSS Vida Petrović-Škero je Skupštini, Ministarstvu pravde i predsedniku Srbije poslala upozorenje da se time krši Zakon o sudijama i dupliraju dve javne plaćene funkcije.
Uprkos tome, reakcije nadležnih su izostale. Tek da bi ove nedelje kao bomba odjeknula vest da su članovi RIK-a samoinicijativno sebi deset puta uvećali predviđene naknade, da su umesto 60.770 dinara, uz bonuse sebi isplaćivali i do 700.000 dinara mesečno i da su zakazivali po deset sednica dnevno kako bi mogli da naplate milionske sume.
Zahvaljujući tome je konto Brkićeve prošle godine uz dva miliona, koliko godišnje primi u Vrhovnom sudu, povećan za više od dva i po miliona dinara iz RIK-a. Deliteljka pravde u najvišoj sudskoj instituciji za godinu dana inkasirala je 4,6 miliona dinara ili oko 120 prosečnih plata u Srbiji.
Zoran Ivošević, profesor prava i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije, smatra da prema Zakonu o sudijama nema dileme da je Sonja Brkić u sukobu interesa.
- U članu 67. Zakona o sudijama, pod stavom 1, piše da sudija ne može da se bavi nikakvim javnim niti privatnim plaćenim poslom. Ako je neko član i na platnom spisku RIK, jasno je da je to ekstremno javni posao. Ne znam šta bi moglo biti javnije od izbora - kaže Ivošević, i ističe da je i sam prošle godine bezuspešno upozoravao na postojanje ovog problema.
Na pitanje da li je razumno očekivati moralni potez ostavke, on kaže: - Ostavka bi bila jedna od solucija. Druga je razrešenje! Ako je neko u sukobu interesa, a neće sam da se opredeli za jedan od ta dva posla, onda se tu radi o nesavesnom radu. Za svakoga ko se nađe u takvoj situaciji, bolje je da se opredeli nego da ga razrešuju. Međutim, očigledno je ta vrsta opredeljenja izostala.
Na sve ovo, sudija Sonja Brkić tvrdi da nije u sukobu interesa i da ne krši zakon(???), dok milionske naknade koje prima pravda prekovremenim radom u periodu izbora. Ni ministarka pravde Snežana Malović ne smatra da je prekršila zakon, ali je, kako je rekla za „Blic", svesna moralne dileme zbog dve plate.
Zakon o Vladi je, međutim, i po ovom pitanju veoma precizan. U članu 11. jasno se navodi da član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.
Inače, ministarka Malović je prošle godine zaradila 3,15 miliona dinara ili nešto manje od 82 prosečne plate u Srbiji.
Ukoliko nadležne institucije ne deluju, i Malovićeva i Brkićeva će i u novom sazivu RIK-a zauzimati iste pozicije, jer su nedavno ponovo izabrane.
U ovom slučaju morala bi da reaguje Vlada Srbije i Demokratska stranka čiji je član ministarka i koja je predložila sudinicu u RIK. Sem ako ne misle da je kršenje zakona od strane onih koji bi trebalo da brane pravnu državu logično ponašanje vlasti.
Tadić poslušao sinod SPC
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da će pokrajinska vlada ozbiljno analizirati argumente Sinoda Srpske pravoslavne crkve da statut Vojvodine narušava suverenitet i integritet Srbije, iako pismo u kom crkva na to upozorava nije adresirano na njega. Istovremeno, Pajtić je najavio da će biti promenjena odredba kojom pokrajina može da sklapa međudržavne ugovore, upravo jedno od tri prava iz statuta, koje je Sinod označio kao obeležja državnosti.
Pajtić se na „analiziranje" i „izmene" statuta Vojvodine, kako Pres saznaje, odlučio posle intervencije iz centrale DS-a, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, koji se slaže sa zamerkama na statut iznetim u pismu Sinoda SPC-a, koje je potpisao mitropolit Amfilohije Radović. Naime, kako nam u vrhu te stranke rečeno, Tadić smatra da treba razmotriti da li se kroz prava - da zaključuje međudržavne ugovore, da osniva svoja predstavništva u inostranstvu i da donosi zakone - Vojvodini „daju obeležja državnosti".
Zbog toga je Bojan Pajtić juče rekao da će pokrajinska vlada ozbiljno analizirati argumente Sinoda, iako pismo „nije adresirano ni na njega, niti na Vojvođane". Iako je nagovestio da neće biti suštinskih izmena statuta, najavio je da će odredba o međudržavnim ugovorima biti izmenjena na međuregionalne.
Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš potvrđuje za Pres da je Pajtićeva najava o promeni odredbe statuta posledica činjenice da pokrajinski DS ima centar u Beogradu. Poslanik SVM-a Balint Pastor veruje da je Pajtić, kao pokrajinski premijer i potpredsednik DS-a, konsultovao svoju stranku oko svih odredbi tokom pisanja Statuta. Potpredsednik G17 Plus Želko Ivanji tvrdi da je pismo SPC „skuvano u Koštuničinom loncu". Šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić smatra da „nema razloga za čuđenje", jer Sinod ima legitimno pravo da iskaže stav, opozicione stranke da napadaju statut, a Pajtić da govori o korekcijama.
Verski analitičari saglasni su da crkva ima pravo da se izjašnjava o važnim pitanjima za državu, ali različito gledaju na argumentaciju SPC o statutu Vojvodine, iznetu u pismu prosleđenom na tri uticajne državne adrese.
