Izvor: B92, 23.Maj.2012, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prednosti i mane kohabitacije
Beograd -- Koje su prednosti kohabitacije, a šta zamke kada su premijer i predsednik Srbije iz različitih stranaka, istažuju "Novosti".
O unutrašnjoj politici pita se premijer, ali predsednik meri zakone.
Ukoliko Srbija posle izbora lidera SNS za predsednika države dobije vladu čija će okosnica biti DS i SPS, ova kohabitacija neće biti prva u našoj zemlji, a još manje jedinstvena u svetu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Srbija je već jednom bila u ovakvoj situaciji, između 2004. i 2007. godine, kada je predsednik države bio Boris Tadić, a premijer lider DSS-a Vojislav Koštunica.
Ipak, najpoznatije su kohabitacije u Francuskoj, kolevki demokratije, gde egzistira parlamentarni sistem, a predsednik se bira na direktnim izborima, baš kao u Srbiji.
"Francuska je prošla kroz nekoliko takvih stanja, a naročito je poznato "dvovlašće" u periodu 1997-2002, kada je predsednik bio Žak Širak, lider Unije za narodni pokret, a premijer socijalista Lionel Žospen", kaže prof. Predrag Simić, bivši ambasador u Parizu.
Kohabitacija je pojam koji se, pre svega, odnosi na dogovor dveju osoba koje nisu u srodničkim odnosima da žive zajedno. U politici, reč je o stanju vlasti do koga dolazi kada predsednik i premijer nisu iz iste političke stranke ili opcije.
I Češka je imala neku vrstu kohabitacije 2003. godine, kada je - pošto je njegova, desno orijentisana, Građanska demokratska stranka izgubila na izborima - Vaclav Klaus postao predsednik države. Okosnica vlade bila je levo orijentisana Češka socijaldemokratska partija.
"U situacijama "dvovlašća", odnosno kohabitacije, prednost je uvek na strani vlade, koja iza sebe ima parlamentarnu većinu i glavnu reč u unutrašnjopolitičkom životu i pregovorima sa EU", kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador u Nemačkoj.
On ističe da je predsednik moćan samo ukoliko iza sebe ima skupštinsku većinu i Vladu, i tada nastaje neka vrsta polupredsedničkog sistema. U suprotnom, sve suštinske odluke donosi Vlada.
Predsednik tada postaje figura, i može samo da "zagorčava" život Vladi tako što će joj vraćati zakone i neće potpisivati različita dokumenta (ali i to je oročeno, jer zakon može da vrati Skupštini samo jednom).
"Reči Nikolića kao predsednika sada će imati veću moralnu težinu jer je neposredno izabran, i to bi moglo da bude značajno kada su u pitanju početak pregovora sa EU i pitanje Kosova. S obzirom na to da po tim pitanjima iste političke stavove imaju DS i SNS, on bi svojim autoritetom mogao da olakša Vladi", zaključuje Pribićević.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
