Izvor: Vesti-online.com, 26.Sep.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad "in" uvek "aut"
Nova moda u medijima je da kvalifikuju događaje ili ljude sa "bravo" i "uaaa", ili po stranjski "in" i "aut".
Jelena Arsenović
Problem je što je mnogo kandidata za kritiku, dok se kod pohvala uvek oskudeva.
U nedostatku boljih primera, jednom prilikom izabrala sam prvog potpredsednika za "bravo". Zaslužio je to Aca Vučić izjavom da ne želi da učestvuje u smeni gradonačelnika Beograda i iskulira činjenicu da ga je na poslednjim izborima kada je on >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bio kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas ubedljivo pobedio.
Šta se u međuvremenu promenilo, pa je prvi potpredsednik okrenuo ćurak, a ja pocrvenela što sam ga brzopleto i nezasluženo pohvalila?
Rezultati izbora za Skupštinu Grada Beograda sigurno nisu, mada ih sada retko ko pominje. I dalje na Cesidovom sajtu piše da je maja prošle godine Đilasova lista osvojila 50, a naprednjačka 37 mandata.
Nije mala razlika, priznaćete.
Vučićevu nedoslednost ne mogu da opravdaju ni pritisci unutar stranke i njegovi "mali od palube" koji bi, sada kada naprednjaci uživaju podršku nezapamćenu još od ranih radova Slobodana Miloševića i SPS-a, svoj deo beogradskog kolača.
Iskustvo pokazuje da poslednje što treba da očekujete od čoveka koji se od najboljeg Šešeljovog učenika za kratko vreme prepodobio u velikog Evropejca jeste doslednost. Umesto u zadatu reč, za koju ga drže Krkobabići kada ih je ubeđivao i konačno ubedio da glasaju za Đilasovu smenu, sasvim je logično verovati u Vučićevu opsednutost vlastitom veličinom.
Sada kada je Beograd pao, ogromna moć naprednjaka može da se upotpuni samo osvajanjem Vojvodine. Poslednjem parčetu Srbije gde još uvek formalno ne vladaju, mada uveliko hapse.
Ako od Vučića nismo mogli da očekujemo ni "d" od doslednosti, šta da kažemo u odbranu Vojislava Koštunice i njegove Demokratske stranke Srbije koja je čitav svoj politički kredibilitet svela na principijelnost i doslednost?
Kako da objasne to što su svojim glasovima pomogli ne rušenje Dragana Đilasa već širenje moći naprednjaka i to u vreme dok Koštunica u autorskom tekstu ne okleva (što mu je inače svojstveno) da optuži SNS kako vodi "antidržavnu i protivustavnu politiku" koja bi mogla da bude "potpuni državni i ekonomski slom Srbije."
Ne znam da li iko može da prihvati objašnjenje političara, kada im se spočitava nedoslednost u odnosima prema strankama na različitim nivoima vlasti, da je jedno saradnja na državnom nivou, a nešto sasvim drugo na lokalnom. Jedno je državna politika prema Kosovu a nešto drugo su rasprave o seči platana u Bulevaru, Bus plusu, lakom metrou ili Mostu na Adi.
Neće biti da je Beograd tek uzgredna lokalna priča, tek malo veća samouprava u kojoj su opravdane koalicije ideološki suprotstavljenih stranaka. Moguće jesu, jer budžet Beograda je veliki, velika je to bara, ali su nemoralne i sve samo ne dosledne. Toga je očito svestan i Andrija Mladenović kada se pred novinarima nevešto pravda zašto je stranka Vojislava Koštunice, jedine "prave" opozicije sadašnjeg režima, glasala po diktatu tog istog režima. Pa čak su i pristali da se ponižavaju zaokružavajući listić za Đilasovu smenu pred šefom odborničke grupe SNS-a Aleksandrom Jovičićem!
I ovaj slučaj stavljanja "ljute" opozicije u Beogradskom pašaluku pod kapu naprednjačkog i espeesovskog režima treba da nas osvesti da političare nikada, ama baš nikada ne treba stavljati u trajnu kategoriju. Pogotovu ne u onu sa pozitivnim predznakom kao što je "bravo".
Nastavak na Vesti-online.com...
