Izvor: Politika, 24.Apr.2013, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada je umrla, živela nada
Državotvorne političke stranke i organizacije moraju oformiti snažan patriotski blok koji će predstavljati istinsku opoziciju i novu snagu na srpskoj političkoj sceni
Nada da će dolaskom SNS-a na vlast doći do ozbiljnog diskontinuiteta sa politikom Tadićevog režima bila je iluzorna i pogrešna. Način na koji je ta stranka stvorena, cepanjem u tom trenutku najveće patriotske stranke na srpskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkoj sceni i uz otvorenu saradnju i blagonaklonost zapadnih ambasada, sam po sebi bio je dovoljno indikativan. Jednom na vlasti, dela vlade takođe nisu ostavila puno prostora za nadu u preokret. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju pretvoreno je u kancelariju. Sporazumi koje je postigao Borko Stefanović ne samo da nisu dovedeni u pitanje već su primenjeni na terenu. „Tehnički” dijalog koji se vodio pod okriljem pristrasne EU podignut je na viši, politički nivo, čime je bespotrebno dat legitimitet secesionističkim institucijama u Prištini. Konačno, u Narodnoj skupštini usvojena je rezolucija u kojoj se više ne pominju prava države Srbije nad njenom južnom pokrajinom već je isključivo reč o poboljšanju života Srba na Kosovu (čitaj: nezavisnom), i naravno, o evropskoj budućnosti Srbije. Danas, nakon prihvatanja sporazuma sa prištinskim secesionistima u Briselu, i poslednja trunka ove iracionalne nade u državotvornost SNS-akonačno je umrla. I to je odlična vest jer je nada u SNS bila najveći neprijatelj Srbije u poslednjih devet meseci.
Zašto? Zato što je Zapad dodelio SNS-uveoma preciznu ulogu koju je samo stranka sa patriotskim odsjajem mogla da ispuni. Prvo, SNS je prihvatio secesiju Kosova i Metohije. Ovim doduše nije urađeno ništa što ne bi uradio i Boris Tadić, koji je tim putem prvi zakoračio. Dodatna vrednost SNS-a u odnosu na DS ogleda se, međutim, u drugoj suštinskoj stvari i tiče se činjenice da SNS nije samo prihvatio postojanje „nezavisne kosovske države”, već je na pragu da Srbiju i srpski narod pomiri sa gubitkom Kosova. Tu pacifikaciju Srbije Boris Tadić nije mogao da obezbedi. Zarad tog posla, dobijanja secesionističke bitke ne samo na terenu, već i u glavama ljudi, projektovan je SNS.
Ipak, i pored ovog efikasnog inženjeringa Zapada i naše teško oprostive lakovernosti (neka ovo bude pouka za budućnost), ništa nije gotovo. Osim što ovaj prvi sporazum o normalizaciji odnosa neće biti jednostavno primeniti, još nije obezbeđena stolica Kosova u UN, još nije postignut sveobuhvatan sporazum po modelu ugovora koji je potpisan između dve Nemačke 1972. godine, još Srbija nije eksplicitno priznala secesiju svoje južne pokrajine, još ima Srba na Kosovu i Metohiji, i najzad, još ima Srba koji znaju da odustajanje od Kosova i Metohije znači otvaranje niza ozbiljnih političkih, geopolitičkih a samim tim i ekonomskih problema za Srbiju.Ikoji znaju da, sasvim suprotno od zvaničnog stava, odustajanje od borbe stavlja budućnost ove zemlje pod hipoteku. Istini za volju, sve navedeno će se vrlo brzo promeniti jer će vlast nastaviti istim tempom da „normalizuje” odnose između „Beograda i Prištine”. Zbog toga je potrebno hitno delati.
Državotvorne političke stranke i organizacije moraju oformiti jedan snažan patriotski blok koji će predstavljati istinsku opoziciju i novu snagu na srpskoj političkoj sceni. Ovo je fundamentalna pretpostavka dalje borbe za Srbiju. Prvi konkretni cilj navedenogbloka bi morao biti zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jer je aktuelna vlast nesporno izgubila svaki legitimitet. Građani Srbije su 2012. godine glasali za promene a dobili su vladu kontinuiteta sa režimom Borisa Tadića. Takođe mora se otvoriti pitanjereferenduma o spoljnopolitičkoj orijentaciji zemlje i EU. Sve ovo se mora učiniti tim pre što konačno postoje preduslovi za istinsku borbu ideja na, do sada raznim prevarama opterećenoj i zamagljenoj, srpskoj političkoj sceni. Naime, ima nečeg krajnje pozitivnog u činjenici da je SNS do kraja ogoleo svoju poziciju. Stvari u Srbiji konačno su postale jasne i danas se definitivno zna ko je ko i ko se za šta zalaže. Zato je došlo vreme da otpočne istinska politička borba.
Potpredsednik DSS-a
Miloš Jovanović
objavljeno: 24.04.2013.
