Izvor: Politika, 07.Dec.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlaki oponenti Aleksandra Vučića
Tajna male, asimetrične i podeljene opozicije je ljudski faktor, zbog čega uglavnom i izostaje oštar odgovor na prozivke vlasti
Zašto opozicija nije toliko oštra prema Aleksandru Vučiću, lideru Srpske napredne stranke, kao što je on prema njoj? Od dolaska naprednjaka na vlast Vučićeva kritika opozicionih lidera i stranaka uglavnom se završavala mlakim ili pomirljivim odgovorom druge strane. U poslednje vreme oštriji opozicioni tonovi mogu se čuti u parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od nekoliko poslanika.
Sećajući se devedesetih godina, opozicioni blok deluje neubedljivo, ali činjenica je i da tada opozicija i vlast nisu imale isti politički program.
Naši sagovornici poziciju opozicije ocenjuju kao tešku, ne samo zato što joj je preuzet politički program, već i zato što neki imaju „putera na glavi”, pa je bolje da ćute, a neki ćute zato što žele da uđu u vlast. Izgleda da je došlo vreme da se pojavi novi opozicioni lider i stranka. Kako kaže nas sagovornik – iz druge priče.
Za Vladimira Goatija, direktora Transparentnosti Srbija, postoji jedno jedino objašnjenje zašto je Vučić oštri prema opoziciji nego ona prema njemu.
„U nezgodnom položaju ako se čovek bori za vašu doktrinu.” On kaže da antisistemska opozicija može da ga kritikuje, na primer, zašto kosovskom premijeru Rami nije otkazao gostoprimstvo ili pregovore jer je prekršio sva diplomatska pravila. „Njegov cilj je bio da izazove opozicionu reakciju, a Vučić je našao sredinu – uzdržano prihvatanje dalje saradnje.”
Goati kaže da opozicija teško može da kritikuje jer je politika ove vlasti ista kao politika sistemske opozicije. Uz to, opozicija je mala i podeljena.
„Vučić se trudi da sprovede njihovu politiku. A u politici nema plagijata ideja i svi mogu da je koriste. U Crnoj Gori se 2005. godine dogodilo nešto što podseća na ovu našu situaciju. DPS je prisvojio ključne političke ideje Liberalnog saveza, koji je zbog toga prestao da postoji iako je imao četiri poslanika u parlamentu, uz obrazloženje da crnogorsko društvo ne zaslužuje takvu partiju.”
„Opozicija je pojedinačno slaba, ali je i sama doprinela vlastitoj marginalizaciji. Nema ni ličnosti koja bi mogla da ih ujedini. Pravilo je da bar dvadeset godina nema pomirenja između matične i otcepljene stranke. DSS je praktično nestao s političke scene, ali se nije udružio sa DS-om, od kojeg se otcepio. Lični element ne treba zapostaviti, niti zanemariti ljudski koeficijent. To je tajna male, asimetrične i podeljene opozicije. Vladajuća koalicija ima praktično četiri petine poslanika u parlamentu i sada može da sprovodi politiku a da opozicija ne pravi cirkus”, objašnjava Goati.
I Milan Nikolić, sociolog, kaže da opozicija ne uzvraća oštro na kritike jer su naprednjaci i neke druge partije u vladajućoj koaliciji preuzeli politiku od demokrata prema EU, borbi protiv kriminala i korupcije, a delimično i od drugih stranaka.
„DS nema velikih razloga da ide programski protiv Vučića. On se vešto igra i rekonstrukcijom vlade i zato neki iz opozicije misle da će ući u vladu ako neko iz nje ispadne. I najzad, oni koji su u opoziciji nemaju takav uticaj na medije i mogu malo da galame u parlamentu.”
Nikolić kaže i da su mnogi iz opozicije ostavili iza sebe „nejasne i nečiste” stvari i da im se mnogo toga može staviti na leđa. „Opozicija ima i mali manevarski prostor. Veliki manevarski prostor bilo bi pitanje socijale, ali kako neko ko živi u vili može to da razume. Kad se digne kuka i motika, to može da im se olupa o glavu, i zato niko ne ulazi u taj prostor.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da, generalno gledano, nemamo pravu opoziciju koja ima svoj stav koji bi bio alternativa vlastima.
„Ali, nemaju svi u opoziciji isti stav. Tadić i Jovanović izgledaju kao da se nude, Živković pokušava da provocira, tu je i Borko Stefanović. Opozicija je sada kritikovala stav prema Putinu, ali oko Evropske unije nema šta da kritikuje, jer su za EU i parlamentarne stranke. Oko konkretnih stvari ima razmimoilaženja, ali je proces evrointegracija prihvaćen kao neminovnost. Opozicija kritikuje vezu s Rusijom, ali to nije nešto što bi doprinelo ili oduzelo poene opoziciji kod građana.”
Radun kaže da opozicija nema ni autoritet ni težinu da kritikuje.
„Prekomerno su zapošljavali po stranačkom ključu i radili druge stvari koje građani ne odobravaju, i onda kritika pada u vodu. Nepotizam i korupcija teško mogu da prođu. Ali vremenom ljudi ne samo da zaborave takve stvari, nego im se i slegnu. Ipak, pre će se pojaviti neko izvan parlamenta, moguće je i da dođe neko iz druge priče. Opozicioni lider ili stranka mogu da dođu kao iznenađenje iz nekog ugla.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 07/12/2014
.jpg)
