Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Nov.2015, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miša Brkić: Oda radosti ili rekvijem
“Vlada je uspela da sprovede reforme protiv kojih su bili svi u Srbiji, pa čak i predstavnici moje partije, Srpske napredne stranke. Ponosim se što sam lično imao hrabrosti da stanem ispred tih reformi, što je zemlja na odličnom putu. Siguran sam da taj ubrzani progres više niko neće moći da zaustavi”.
Tako je govorio premijer Aleksandar Vučić pred stranim investitorima 9. novembra u beogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << hotelu Hajat.
“Iskreno, vidim da narod ne podržava najvećim delom reforme koje moramo da sprovodimo i zbog toga se loše osećam, jer nema smisla da se to radi ako građani nisu za to. Pogledao sam istraživanja prema kojima je više od 90 odsto građana protiv reformi Vlade koje sam ja inicirao. Sve me to pogađa i nije mi svejedno”.
Tako je govorio premijer Aleksandar Vučić 13. novembra pred novinarima u Vladi Srbije.
Dakle, zemlja je na odličnom putu. A skoro svi su protiv toga.
Zaista, nije svejedno.
Šta je premijer ovim dvema izjavama u samo četiri dana hteo da poruči?
Da li su te izjave najava rekvijema za reforme ili nagoveštaj da “nema odmora dok traje obnova”?
Da li je narod sit reformi i da li se stvarno umorio?
Ili se samo premijer umorio, možda su ga obeshrabrili “mangupi u njegovim redovima” koji korupcijom diskredituju reforme, pokolebali protesti protiv prodaje Telekoma, ili više nema rešenja za bivše gigante i državne firme, možda se uplašio za rejting ili taktički popušta pre nego što zada konačni udarac žilavom socijalizmu i neprežaljenom samoupravljanju...?
Iako se premijer hvali da je do sada sproveo mnoge reforme, najteže tek dolazi. Čeka ga ono što traže svi međunarodni partneri Srbije i domaća poslovna zajednica – razvlašćivanje države u privredi. Izlazak države iz privrede.
Nije malo to što je Vlada privela kraju privatizaciju, taj ključni proces svake tranzicije. Privela kraju, ali ne i završila. Ostalo je još nekolicina firmi s kojima Vučić očigledno ne zna šta će. I, naravno, ostala su državna preduzeća, 15-godišnji bastion otpora svakoj radikalnoj promeni sistema. Premijer je to priznao pred stranim investitorima:“Zašto reforme idu sporo. Zato što mi umemo da držimo dobre govore, ali mnogo ljudi nije uradilo svoj posao kako treba”.
Mogu li ti otpori da pokolebaju Aleksandra Vučića čak i ako je iskreni reformista?
Ne bi smeli. Na muci se poznaju junaci.
Reformatori se u svakom društvu i poznaju po tome što vide i bolje i dalje od naroda. Političari sa vizijom ne povode se dnevno za onima koji kukaju kako im je bolno i teško, nego gledaju i delaju prema onima koji vuku napred u modernizaciju i progres.
Ne verujem da se premijer umorio.
Čini se da bi morao samo da promeni stranu pogleda.
Ne bi trebalo da gleda i sluša šta misle oni koji su ostali u Srbiji nostalgično zagledani u “bolju” prošlost, nego da se ravna prema onima koji su otišli iz Srbije tražeći bolji ambijent u kojem će uspeti. Ti koji su pobegli iz ove “lepote” i uspeli u svojim karijerama, oni su najbolji i najproduktivniji deo Srbije, oni ne pamte ni Tita, ni socijalizam, ne žele da oplakuju sudbinu i žive od sećanja.
Ti koji su napustili Srbiju naučili su u novim društvima najvažniju životnu lekciju – ako sad stanemo, mrtvi smo.
Ona važi za sve – pojedince, kompanije i države.
