Izvor: Politika, 02.Mar.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurencija na „desnici”
Da li je otvoreno distanciranje DSS-a od SNS-a Koštuničinu stranku približilo radikalima
Demokratska stranka Srbije ne deli političke stavove ni Demokratske stranke, ni Srpske napredne stranke, jer su obe opcije podjednako bliske politici Brisela i Vašingtona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrdi predsednik DSS-a Vojislav Koštunica. On je ovih dana, jasnije nego ikada, istakao da između njegove stranke i SNS-a postoji nepremostiva razlika, jer je naprednjacima cilj samo dolazak na vlast, a ne promena politike.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanović ovakav „nikad otvoreniji otklon od SNS-a” tumači kao Koštuničino obraćanje biračima koji treba da prepoznaju politiku DSS-a. Po njegovom mišljenju, reč je o taktičkom potezu koji ima i političko-ideološku dimenziju. „Politička scena u Srbiji postaje jasnija – očito su sada DSS i SRS dva predstavnika iste političke opcije”, kaže Stanković.
Portparol DSS-a Petar Petković tvrdi, međutim, da je DSS „programska stranka koje se zalaže za politiku trećeg puta i ima identitet dobro poznat građanima Srbije, posebno iz perioda dve vlade Vojislava Koštunice”. „Državotvorna politika DSS-a podrazumeva da smo danas jedina stranka koja ima ekonomski program razvoja Srbije, kao i jasnu politiku očuvanja nacionalnih interesa. DSS je suštinska opozicija kojoj je Srbija, a ne EU na prvom mestu, za razliku od dela opozicije koja zapravo sledi politiku sadašnje vlasti”, ističe on i dodaje da je „moguća saradnja sa onim strankama koje slede državotvornu politiku i ne premišljaju se o njoj svaki dan”.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović kaže da dve stranke u parlamentu sarađuju još od 2008. godine i navodi pokretanje inicijative za donošenje rezolucije o Kosovu i Metohiji, koju je potpisalo 108 poslanika. On kaže da veruje da će do takve saradnje o pitanjima o kojima imaju slične stavove doći i ubuduće, u skupštini i van nje. „Recimo, imamo podudarne stavove oko toga da treba da budemo prisutni u Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB)”, navodi on.
Todorović dodaje da su u SRS-u od početka bili ubeđeni da od saradnje DSS-a i SNS-a neće biti ništa, jer je bilo jasno da je SNS samo drugo lice vladajućeg DS-a i da on nema šta da ponudi osim personalnih promena na vlasti: „Njihov poziv na okupljanje opozicije od početka je bio neiskren jer su na taj način želeli sebi da obezbede mesto lidera opozicije. Pretpostavljam da je i DSS došao do takvog zaključka, što i nije bilo teško ako se uzme u obzir slanje stenografskih beležaka stranim ambasadorima i slični potezi i da ih je to približilo našim pozicijama kad je reč o SNS-u”.
Zamenik predsednika SRS-a, međutim, kaže da se u odnosu između radikala i „deesesovaca” ništa zapravo neće menjati – i dalje će sarađivati oko pojedinih pitanja, kao i sa drugim strankama u situacijama kada imaju slične stavove o nekom problemu. On, takođe, navodi da nije baš sasvim tačno da ove stranke imaju iste stavove o nizu pitanja: „DSS je, recimo, uslovno za EU, mi smo apsolutno protiv ulaska, dok kad je reč o ulasku u NATO ima i drugih stranaka koje su protiv toga, uključujući i DS”.
Dejan Vuk Stanković, ipak, kaže da se u ovom trenutku zaista može postaviti pitanje šta DSS razlikuje od radikala, osim nastupa u javnosti i kadrova: „Radikali nastupaju mnogo manje u rukavicama kad je reč o kritikama vlasti, ali su im poruke u suštini vrlo slične”. On dodaje da je situacija vrlo slična i na drugoj strani – između DS-a i SNS-a. Ukazuje da je u ovako teškim vremenima stranka u opoziciji uvek u prednosti, jer vlast mora stalno da se brani. „Zato će se u budućnosti birači opredeljivati po tome kome više veruju, a jedna i druga strana moraće na konkretnim projektima i rešenjima da dokaže da se razlikuju. To naročito važi za desnicu na kojoj se očekuje gužva pošto su dve nevladine organizacije ’Dveri’ i SNP ’Naši 1389’ najavile da će se registrovati kao političke partije, što će dodatno nametnuti potrebu za razlikovanjem”, ističe Dejan Vuk Stanković.
Opozicione stranke moraće međusobno da se bore za primat, osim ukoliko ne zaključe da bi im bilo bolje zajedno. „Da li će se to dogoditi sada je veoma teško proceniti. Mislim da Koštunica nije baš mnogo sklon predizbornim koalicijama, a to će umnogome zavisiti i od toga da li će se vratiti Vojislav Šešelj”, navodi Dejan Vuk Stanković.
G. Novaković
objavljeno: 03.03.2011.
