Izvor: B92, 28.Maj.2012, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Vučićev protivkandidat u SNS
Beograd -- Nakon ostavke Tomislava Nikolića postavlja se pitanje da li će SNS birati predsednika neposredno kao što to rade mnoge stranke u Zapadnoj Evropi.
Tomislav Nikolić je na sednici GO >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << SNS podneo ostavku na funkciju predsednika u stranci, kao što je i obećao kada je pobedio u trci za predsednika Republike.
Aleksandar Vučić, njegov dosadašnji zamenik, biće na čelu stranke do kongresa naprednjaka.
Primera neposrednih izbora u stranci ima u okruženju, ali i u Srbiji. Poslednji primer stiže iz Hrvatske. Zoran Milanović premijer, izabran je za predsednika Socijaldemokratske partije Hrvatske na četvorogodišnji mandat na neposrednim i tajnim izborima. Milanović je imao 8.477 potpisa kao podršku svojoj kandidaturi. Na neposrednim izborima glasalo je 23.733 člana SDP-a ili 61,03 odsto. Predsednik je dobio 23.554 glasa. Nevažećih listića je bilo 179. Posle izbora Milanović, kome su to bili treći unutarpartijski izbori, rekao je daje praksa biranja jednog kandidata prisutna i u drugim državama, kao u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Kada stranka ostvari nekakav cilj, onda po pravilu nema protivkandidata, rekao je Milanović posle izbora.
Liberalnodemokratska partija je prva stranka u Srbiji čiji su članovi neposredno izabrali Čedomira Jovanovića za predsednika. Glasalo se u svakom odboru u Srbiji i na internetu. Svaki član imao je pravo da se kandiduje za predsednika stranke na predlog Predsedništva ili 40 članova Glavnog odbora. Pravilnikom je bilo predviđeno više kandidata za predsednika stranke, ali je Jovanović bio jedini.
Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je izbor rukovodstava od strane partijskih članova počeo 1980. godine, kada je SDP Velike Britanije odlučio da partijskog lidera biraju svi članovi, a za takvo rešenje je optirala Liberalnodemokratska partija, naslednica SDP-a.
„Trećina zapadnoevropskih partija neposredno bira svog predsednika, dok su partije postkomunističkih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, ostale uglavnom po strani od trenda uloge jačanja članstva u unutarpartijskim izborima, uz izuzetke. Socijalistički pokret za integraciju u Albaniji je predsednika Ilira Metu izabrao neposredno od strane članstva u martu 2005. godine. Demokratska stranka u Srbiji se Statutom 2006. godine opredelila za neposredne stranačke lokalne izbore i najavila neposredne stranačke izbore na republičkom nivou 2010. godine, što se nije dogodilo. U DS su četiri puta održani kompetetivni izbori za predsednika stranke, a u tri slučaja je kandidat koji nije izabran napravio svoju stranku. Zato je potrebno smanjiti sukob, igru na sve ili ništa, pa bi kandidat koji je izgubio trebalo da postane član predsedništva stranke”, kaže Goati.
Miodrag Radojević, istraživač – saradnik Instituta za političke studije, ocenjuje da se neposredni izbori s jednim kandidatom pretvaraju u plebiscitarno izjašnjavanje.
„Polako i stidljivo se kreće, ali s jednim kandidatom demokratija nije potpuna. Neposredni izbori unutar stranaka su trend. Neposrednim izborima se povećava demokratija u partijama. Ali, koliko je neka partija demokratska može se videti i po tome da li dozvoljava osnivanje frakcija”, kaže Radojević.
Radojević kaže da u našim strankama vlada umereni do jak centralizam, što pokazuje i činjenica da većina stranaka nema neposredne izbore.
Neposrednim izborima se jača konkurencija i biraju se najsposobniji. To mobiliše stranku između izbora i služi kao test pred izbore. Ne mislim da će to ići brzo u Srbiji, zato što su naše stranke liderske i preovlađuju oligarhijske tendencije. Lider i grupa oko njega koncentrišu vlast pa se taj model unutarstranačkih odnosa prenosi na državu i koči demokratiju. Kod nas su stranke autoritarne, nizak je stepen političke kulture i potreban je evolutivni proces da bi se to promenilo. Stranke koje su krenule sa neposrednim izborima reaguju na impulse iz biračkog tela. Mada lideri hoće da zadrže vođstvo i zato nije važno samo kako se bira predsednik već i kakva su mu ovlašćenja”, kaže Radojević.
Miloš Đajić, predsednik UO Centra modernih veština, podseća da su Francuzi kandidata za predsednika u strankama birali neposredno, što je demokratija na delu.
"Kod nas je to DS obećao pre dve godine. U Hrvatskoj se u SDP-u tako biraju funkcioneri, što je dobro jer se pokreću teme i mobiliše javnost. To je trend koji će se događati, unutrašnji izbori nisu skupi jer se ne koriste mediji, već samo internet. To je neumitno. Ako lideri nisu dobri svojoj stranci nisu ni građanima. Na ovim izborima ne bi bilo ovoliko belih listića da su izbori u strankama neposredni”, kaže Đajić.
