Izvor: Blic, 15.Apr.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književnik sa političkim belegom
Književnik i jedan od osnivača Srpske napredne stranke Branislav – Brana Crnčević (78) preminuo je juče rano ujutro u 8 h Beogradu nakon teške bolesti.
„Odlaskom Brane Crnčevića Srbija je izgubila još jednog velikana domaće književnosti, čija su dela služila mnogim generacijama kao inspiracija, a ubeđeni smo da će isto tako služiti i onima koji će za nama doći. Njegova politička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misao ostaće vodilja srpskim naprednjacima u budućnosti, a njegova uloga u stvaranju Srpske napredne stranke i u ostvarenju svih njenih uspeha nikada neće biti zaboravljena", navodi se u saopštenju SNS.
Rodom iz Kovačice, Crnčević je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Neko vreme je radio kao službenik u pivari u Novom Sadu, ali je pravu karijeru započeo kao novinar i urednik u listovima „Jež", „Duga" i „Mali jež", a kasnije je postao kolumnista „Politike" i NIN-a.
Prvu knjigu za decu „Bosonogi i nebo" objavljuje 1963. godine, a potom i prvu zbirku aforizama „Piši kao što ćutiš". Autor je mnogih knjiga za decu i romana, kao i zbirki aforizama, priča i pesama. Kao pisac za decu dobio je nagradu Zmajevih dečjih igara.
Ipak, tokom poslednjih dvadesetak godina bio je mnogo aktivniji na političkoj sceni Srbije nego kao književnik. Politički se naročito aktivirao početkom devedesetih godina, kada je bio predsednik Matice iseljenika Srbije. U to vreme je postao i blizak prijatelj Slobodana Miloševića, čiju je politiku zdušno branio. O odnosu između književnog i političkog angažmana govorio je i za „Blic" 2003. godine.
„Kada je Milošević bio na vlasti, pisao sam retko i malo. Više sam govorio. I moj se, meni nepotreban, politički rejting povećavao, a književni smanjivao", rekao je tada Crnčević.
U narednom periodu je izgradio imidž jednog od vodećih intelektualaca srpske desnice, a nije se klonio ni direktnog stranačkog angažmana. Bio je naročito blizak Srpskoj radikalnoj stranci, u koju se učlanjuje posle odlaska Vojislava Šešelja u Hag. Nakon cepanja te stranke, priključuje se pristalicama Tomislava Nikolića i postaje član Predsedništva Srpske napredne stranke.
Uprkos čestim optužbama za šovinizam i govor mržnje, on je tvrdio da ideološki nije opredeljen.
„Radio sam uvek na osnovu pravog ili pogrešnog razumevanja vremena. Danas je to smešno reći, ali sam uvek mrzeo sve ideologije. A i danas sam protiv svake ideološke crkve", rekao je Crnčević za „Blic" 2003. godine.
Milovan Vitezović
„Umeo je da govori i imao je šta da kaže, što su svi priznavali, bez obzira da li su se slagali sa njim ili ne. Sa Dušanom Radovićem i Milovanom Danojlićem utemeljio je novo srpsko pesništvo za decu, a kao jedan od prvih aforističara i kao urednik 'Ježa’ izveo je plejadu satiričara i aforističara".
Tanjug
Svetislav Basara
„Brana Crnčević je bio divan deda svojim unucima i srpska književnost je izgubila mnogo više nego što pretpostavlja".
A.N.
Rajko Petrov Nogo
„Starost i bolest neke ljude prolepša a neke poružnja. Gledao sam Branu Crnčevića kako se ispošćen i ocedjen telesno gasi, a ostaje pribran i u pribranosti prolepšan."
Tanjug
Dragoslav Mihailović
-Iako sam znao da je bio mnogo bolestan i da mesecima nije želeo da se leči, smrt Brane Crnčevića me je mnogo potresla. Osećam se kao da sam izgubio brata. Naše prijateljstvo traje od 1957. godine. Brana je prvi čovek kojem sam govorio o svojim mukama na Golom otoku i on to nikada nije zloupotrebio. Imali smo nesuglasica u decenijama našeg prijateljstva ali sam uvek bio spreman da ga branim od svega i od svih. Mnogo sam tužan".
A.N.
Dobrica Ćosić
Dobrica Ćosić kaže za „Blic" da se nije uvek politički slagao s Branom Crnčevićem, ali da sada ne želi da govori o njegovom političkom angažmanu.
„Brana Crnčević je bio svestrano darovit i omiljen čovek. Smatram ga jednim od najoriginalnijih i najdarovitijih pesnika njegovog naraštaja. Nije mu niko bio sličan u hitrini misli i hrabrosti da svagda bude svoj", rekao je Dobrica Ćosić.
A.N.
