Izvor: Politika, Beta, 29.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iznuđeni pakt u Narodnoj skupštini
Da li zbog dogovora DS- a i SRS-a „pada cena” naprednjacima, ali i članicama vladajuće koalicije
U novom sazivu Republičke izborne komisije Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića će imati tri predstavnika umesto četiri, koliko su imali u sadašnjem sastavu RIK-a. „Naprednjaci” su donedavno bili i na čelu četiri skupštinska odbora, ali su im u proteklih desetak dana oduzeta tri predsednička mesta, a „klima” im se i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesto predsednika Odbora za poljoprivredu pošto su radikali već pokazali da neće dozvoliti da im ostane ni to. Poslednja sednica ovog tela nije održana, jer su radikali pevali i tražili da predsednik Zoran Mašić „odstupi”. Jedino u čemu je SNS na dobitku su parlamentarne delegacije, jer je broj njihovih predstavnika u njima povećan sa dva na četiri.
Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci prošlog septembra i formiranja poslaničkog kluba Napred Srbijo kome je pristupio 21 bivši radikal u vladajućoj koaliciji su dugo oklevali da u sukobu koji je izbio između nekadašnjih partijskih drugova stanu na jednu stranu. „Pat pozicija” u koju su ih radikali stavili ulaganjem ogromnog broja amandmana na Zakon o budžetu, što je pretilo njegovim neizglasavanje, primorala je većinu, a pre svih Demokratsku stranku da „prelomi”. Iako su i SRS i DS tvrdili da nije bilo trgovine te da su od amandmana odustali zarad narodnog interesa ostao je utisak da je tu ipak bilo nekog paktiranja između dojučerašnjih nepomirljivih političkih suparnika tim pre što je radikalima usvajan jedan po jedan zahtev za koji su se prethodnih meseci bezuspešno borili.
Istovremeno, čini se da je Tomislav Nikolić koji je nakon formiranja sopstvene stranke „viđen” ako ne kao zamena za nekog od člana sadašnje vlade, a ono kao partner u vladi nakon prevremenih izbora, polako počeo da gubi tu poziciju. Nikolić, međutim, tvrdi da je svrstavanje njegove partije uz Demokratsku stranku samo plod medijskih spekulacija i ističe da je on uvek jasno govorio da nisu bliski vlasti. Ipak priznaje da SNS deli mnoge stavove sa Demokratskom strankom.
„Slažemo se oko toga kako bi trebalo da izgleda moderna Srbija, a kako bipolarna politička scena. Slično razmišljamo i kada je reč o tome da sednice Narodne skupštine moraju da budu dostojanstvene, bez vređanja, a sličan nam je i odnos prema Istoku i Zapadu pošto se i Boris Tadić sve više vezuje i za Istok, a ne samo Zapad”, objašnjava Nikolić. Na pitanje da li su radikali i demokrate sada bliskiji nego ikada ranije, on kaže da tu nema bliskosti nego straha. „Čini mi se da su i DS i predsednica skupštine Slavica Đukić-Dejanović uplašeni agresivnošću radikala”, dodaje Nikolić.
Sve ono što se dešavalo od izglasavanja budžeta, tvrdi Zoran Krasić, funkcioner SRS-a, nije plod nikakvog paktiranja nego „snage argumenata SRS-a”. „Ne znam šta znači paktirati. Mi imamo 78 mandata i to tražimo i prema toj srazmernoj zastupljenosti sve ono što nam pripada. I to ne bi trebalo da bude sporno, ali nažalost jeste”, kaže Krasić i dodaje da su njihovi odnosi sa DS-om isti kao što su bili i u prošlom sazivu parlamenta.
Politički analitičar Branko Radun smatra da je zbližavanje SRS-a i DS-a samo dokaz da sada na srpskoj političkoj sceni gotovo svi mogu sa svima. „To između Tadića i radikala nije pakt već neka vrsta taktičkog dogovora. Padaju priče na podele o dobrim i zlim, patriotama i evropejcima, ideološka podela više nije bitna, sada svi sa svima mogu da sarađuju i trguju”, kaže Radun. On ističe da je upravo zbog toga sada „pala cena” naprednjacima, ali ne samo njima nego i članicama vladajuće koalicije što DS-u daje širi manevarski prostor tako da ne moraju da trpe ucene ni unutar ni izvan vlade.
Za razliku od njega Dejan Vuk Stanković smatra da je potez DS-a iznuđen. „Dogovor sa radikalima je politički nužan jer bi bez njega DS-u bile vezane ruke, od budžeta do deblokade rada parlamenta”, kaže Stanković uz napomenu da naprednjaci ne mogu biti bliži demokratama nego što su sada jer osim saglasnosti oko toga da treba prihvatiti SSP drugih poteza koji bi signalizirali približavanje dve stranke nije bilo.
M. Čekerevac
J. Cerovina
-----------------------------------------------------------
Teniska elita ponovo diktira rad parlamenta
Poslanici srpskog parlamenta ni juče nisu hteli u salu bez direktnog TV-prenosa. Rad su počeli sa tri sata zakašnjenja, odnosno nakon što je završen direktan prenos teniskog meča. Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović rekla je da će Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a, u ponedeljak prisustvovati sastanku šefova poslaničkih grupa na kojem će se razgovarati o prenosima skupštinskih sednica.
Slavica Đukić-Dejanović izrazila je nadu da će se „u usmenom dogovoru, jer nema zakonske obaveze, napraviti sporazum, koji će potpuno zadovoljiti kriterijum da je javnost u radu prvo slovo demokratije”. Ona je dodala da će se prenos sednica, verovatno, urediti novim Poslovnikom o radu. Na pitanje novinara hoće li Poslovnikom biti ukinuti TV-prenosi, predsednica je rekla da ne veruje da bi parlamentarci na to pristali. „Mislim da ne treba ni da prihvate ukidanje, jer je javnost u radu neophodnost. Trebalo bi testirati građane da vidimo šta bi oni radije da gledaju tenis ili skupštinu. U krajnjem slučaju, građani su ti koji izdvajaju svoj dinar za RTS”, navela je ona i dodala da ne misli da bi odloženi prenosi mogli da budu rešenje.
Predstavnici poslaničkih grupa potvrdili su da su protiv ukidanja TV-prenosa, ali i protiv odloženih prenosa. Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, kaže da direktni prenosi nisu privilegija, već potreba građana, a protiv je odloženih prenosa zbog mogućih manipulacija. Slobodan Maraš (LDP) zalaganje za direktne prenose objašnjava time što su oni „jedini način nekim strankama da budu zastupljene u javnosti”.
-----------------------------------------------------------
Tadić, gas i direktni prenosi
Šefovi poslaničkih grupa juče su bili na korak do dogovora o nastavku rada bez direktnih prenosa. Pokušaj je, prema nezvaničnim informacijama, propao pošto je Nenad Milić (LDP) rekao: „LDP je protiv toga. Ako može Boris Tadić da zove Mađare i Nemce i da traži gas, možemo i mi da tražimo od Aleksandra Tijanića da prenosi sednicu”. Odmah je reagovao Dragan Todorović (SRS): „E, pa nisam znao da to može, ali mi smo za to da zovemo Tijanića”.
-----------------------------------------------------------
Rojters: Srpski poslanici ne mogu bez kamera
Britanska agencija Rojters u pomalo ironičnom tonu javlja da je srpski parlament juče ujutro prekinuo na dva sata zasedanje u znak protesta zbog odluke državne televizije (RTS) da prenosi teniski meč umesto „najnovije epizode skupštinskog zasedanja”.
Rojters navodida je RTS prenosio polufinalni meč Otvorenog prvenstva Australije između Endija Rodika i Rodžera Federera, iako je srpski teniser Novak Đoković ispao u četvrtfinalnoj rundi. Agencija komentariše da televizija zarađuje od reklama koje pušta tokom teniskih mečeva, ali ne i za vreme skupštinskih zasedanja. Dodaje se da je ta odluka „pobudila” vođe glavnih parlamentarnih stranaka, „koji su navikli da se njihovo dnevno većanje prenosi uživo”, da treći put od početka teniskog turnira u Australiji prekinu sa radom dok se televizijske kamere ne vrate u skupštinsku dvoranu.
Rojters zaključuje da je „opštepoznata sporost srpskog parlamenta zbog opstrukcija”, kao i da mesecima kasni sa usvajanjem zakona neophodnih da bi Srbija podnela kandidaturu za ulazak u EU.
Beta
-----------------------------------------------------------
Broćić: Tenis gledaniji od skupštine
Prenosi teniskih mečeva gledaniji su od skupštinskih prenosa, izjavio je juče Darko Broćić, direktor agencije AGB Nilsen medija risrč, koja meri gledanost televizijskih programa. Povodom izjave predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović da bi testiranjem građana trebalo utvrditi šta radije gledaju tenis ili skupštinu, Bročić je agenciji Beta kazao da merenja pokazuju veću gledanost sportskih manifestacija.
„Prenose skupštine u januaru u proseku svakog trenutka pratilo je 203.000 gledalaca, što je manje od tri odsto”, kazao je on i dodao da je teniski duel između Novaka Đokovića i Endija Rodika koji je počeo u ponedeljak izjutra u 5.00 pratilo 2,6 odsto građana, dok je Đokovićev susret sa Markusom Bagdatisom gledalo 13,3 odsto građana.
Najgledanija sednica u januaru je ona održana u utorak 27. od podne do 15.20 časova. Tu sednicu je u proseku gledalo 315.000 građana, odnosno 4,5 odsto.
Najgledanija skupštinska sesija u 2008. godini bila je vanredna sednica održana 18. februara, dan posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koju je u bilo kom trenutku trajanja gledalo oko 1,3 miliona ljudi.
[objavljeno: 30/01/2009]
