Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izjednačeni DS i SNS

Demokrate i naprednjaci imaju po 29 odsto poverenja birača, a koalicija SPS–PUPS–JS deset odsto

Čak polovina birača u Srbiji u ovom trenutku zna za koga bi glasala. Ovo je podatak iz najnovijeg Cesidovog istraživanja, a Đorđe Vuković objašnjava da iz iskustva zna da je van izbornog perioda opredeljeno od 35 do 40 odsto birača, a pred same izbore oko 60 odsto. „Ako u Srbiji ima 5,5 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << birača, onda se može reći da je 2.750.000 reklo svoj izbor. Objašnjenje za ovo mogla bi biti Rezolucija o Kosovu i Metohiji koja je zagrejala političku scenu”, kaže Vuković.

U ovom istraživanju urađenom od 3. do 10. septembra na uzorku od 1.800 ispitanika, izjednačene su dve velike stranke, pa tako DS i SNS imaju po 29 odsto biračkog poverenja. Ako se demokratama dodaju koalicioni partneri SPO, LSDV i SDP, onda je taj procenat 33 odsto. Naprednjaci u zbiru sa Novom Srbijom imaju 32 odsto biračkog poverenja. Vuković kaže da je koalicija ZES na izborima osvojila 38 odsto, a da svako istraživanje ima svoja odstupanja od jedan odsto plus minus. Kaže i da je u klasičnom istraživanju teško „uhvatiti” regione, kao i da je u jednom istraživanju jači DS, a u drugom SNS u zavisnosti od događaja.

Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija osvojili bi deset odsto glasova birača da su izbori, Demokratska stranka Srbije sedam odsto, Srpska radikalna stranka šest, a Liberalno-demokratska partija pet odsto. Vuković podseća da je SPS posle izbora bio nešto niže od DSS-a, u jednom periodu bili su u ravni sa njima a onda su porasli. „Kada je u pitanju SRS teško je reći koliko ljudi prepoznaje političke promene. Neki ljudi kaži glasaću za radikale, za Tomu. Ljudi se identifikuju sa liderima, odnosno sa onim što oni predstavljaju. LDP je i do sada imao ovaj procenat i za razliku od radikala oni nemaju pad. Manjine su dobile četiri odsto, koliko dobijaju na izborima a to je od 10 do 12 mandata. G 17 plus ima tri odsto, ranije su imali i manje, i treba reći da ljudi još ne prepoznaju Uniju regiona”, kaže Vuković.

On dodaje da sve ovo treba prihvatiti sa dosta rezerve, jer to može mnogo da se menja do izbora. „Koalicija ZES-a je na izborima 2008. godine uspela da izvuče sve kapacitete. Tada je izašlo 400.000 manje birača nego na predsedničkim izborima, i to su bili neodlučni radikali, apstinenti. Međutim, ljudi se sve više navikavaju da glasaju za jednu stranku, glasaju čak i porodično kao na zapadu”, kaže Vuković.

Komentarišući „dobar rezultat” Đorđe Milićević portparol SPS-a kaže da je Koalicija SPS–PUPS–JS jedina politička opcija koja ima kontinuirani rast rejtinga. „Ne želimo da se mnogo osvrćemo na istraživanja, jer najbolje govore rezultati na 20-25 vanrednih lokalnih izbora. Najmerodavniji su izbori i sud građana, a oni pokazuju kontinuirani rast rejtinga naše koalicije”, dodaje Milićević.

Ivan Andrić, član Predsedništva LSDP- a, kaže da nema sumnje da su se desile ogromne političke promene u orijentaciji srpskog birača. „LDP je danas treća stranka po snazi i imamo između sedam i osam odsto glasova. U to više niko ne sumnja, jer se taj veliki rast uticaja LDP-a vidi u svakom segmentu politike, pa i u običnom životu. LDP je izgradio ugled tako što nikada nismo lagali birače. Normalno je da rastemo jer smo najjasnije profilisana evropska stranka, nikada nismo lagali oko teških tema kao što je Kosovo. Ljudi u Srbiji su razumni i sve pažljivije gledaju kako su ih tretirale političke stranke. Sada građani to vrlo jasno kažu tako što veruju LDP-u i kada kažemo da smo udarili u zid i da moramo da nađemo partnere u Briselu i Vašingtonu, kada ponudimo konkretno rešenje za selo i poljoprivredu ili tražimo da se revidira sporazum sa Rusijom jer plaćamo najskuplji gas i benzin. To su teme koje opterećuju ljude, ali nama danas više veruju zbog toga što smo bili dosledni i nikada nismo padali u populizam. Druge stranke su to stalno radile”, dodaje Andrić.

Ivana Anojčić

-----------------------------------------------

Srđan Bogosavljević: Zašto se razlikuju rezultati istraživanja

Kao rukovodilac najveće kompanije u Srbiji koja se bavi anketnim istraživanjima, nemam običaj da komentarišem tuđe rezultate, zato bih principijelno pokušao da objasnim zašto je normalno da se razlikuju rezultati istraživanja.

Prvi i svakako najvažniji razlog postojanja razlika u istraživanjima je trenutak u kome je rađeno, jer su ankete snimak trenutka koji je pod velikim uticajem aktuelnih događanja. Kod nas u poslednje vreme je izuzetno važno da li jebilo pre ili posle odluke Međunarodnog suda, pre ili posle skupštinske rasprave,pre ili posle Generalne skupštine UN... 

Drugi razlog leži u statistici, odnosno veličini uzorka,jer će svaki novi uzorak dati novi, približan, ali ne isti rezultat tako da jepotpuno bespredmetnorezultate anketnih istraživanjaobjavljivati sa decimalama i svakako treba imati na umu da će se stvarni podatak od na primer pet odsto u jako dobrima anketama pojavljivati u rasponu od četiri odsto do šest odsto. Treće važno je i kako je pitanje postavljeno: može da se pita za koga biste vi glasali da su danas izbori. Tada ispitanik sam upisuje naziv partije. Moguće je i da se ponudi lista sa nekoliko partija i da se traži da ispitanik zaokruži jednu. Kod nas je naročito važno kako se postavlja pitanje u odnosu na koalicije zato što su one u Srbiji relativno stabilne, na primer, SPS, PUPS i JS ili manje stabilne kao što jeDSS i NS, ili ne baš stabilne kao što je ZES.

Konačno, važno je ikako se prezentujurezultati.ISM je imao istraživanje sredinom avgusta i rezultati su u velikojmeri nalik onima koji su pripisani IRI-ju.

Za kraj bih ipak ponovio važni su smerovi i iz njih se vidi da je politička scena dosta stabilna i da su se izdvojile dve velike partije, uz njih još četiri koje su stalno preko cenzusaod pet odsto (LDP, SPS, DSS, SRS) i nekoliko partija koji su jaki koalicioni partneri u ovom trenutku, ali imaju potencijal i da rastu i da prave nova savezništva

Autor je  direktor IPSOS Stratedžik marketinga

objavljeno: 15.09.2010.

Nastavak na Politika...

B92: Cesid: DS i SNS 29, SPS 10 odsto