Izvor: Politika, 30.Okt.2014, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gordana Čomić preduhitrila naprednjake
SNS najavio kresanje para iz budžeta za stranke ali zamenica predsednika DS-a prva podnela predlog izmene zakona o finansiranju političkih aktivnosti
Dok su naprednjaci najavljivali da će do kraja nedelje predati u skupštinsku proceduru predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, po kome će se izdvajanje za političke stranke smanjiti za 35 odsto, Gordana Čomić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Demokratske stranke je to već sprovela u delo. Suština predloga koji je ona pripremila i dostavila Skupštini Srbije na razmatranje po hitnom postupku jeste da se sredstva iz javnih izvora u iznosu od 0,15 odsto, namenjena finansiranju političkih partija, obračunavaju na osnovu prihoda republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava, umesto, kako je sada, na osnovu rashoda.
Nije samo precizirano koliko bi se njenim predlogom uštedelo na izdacima za partije. Sada se izdvaja oko 11 miliona evra godišnje, a predlogom Srpske napredne stranke, procenjuje se, uštedeće se oko 3,5 miliona evra. Ali, predlog naprednjaka je još u pripremi i nije poznato na koji način oni planiraju da umanje ova budžetska davanja.
„Sačekajte do kraja nedelje da predamo zakon u proceduru. Mi se ne igramo, mi idemo na suštinsku promenu kojom će 35 odsto sredstava koja su do sada voljom DS-a, jer je on bio predlagač ovog zakona, odlazilo političkim strankama, sada ostati u budžetu za one stvari koje su nama prioritet. A to znači za socijalno ugrožene, za izgradnju infrastrukture, za nova radna mesta, za subvencije poljoprivredi, za sve ono što čini život u Srbiji”, kaže Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS-a.
Pažnja na prihode političkih partija usmerena je po obelodanjivanju rebalansa budžeta za ovu godinu, kada je mnogima zapalo za oko koliko je uvećana suma koja se izdvaja za stranke i to u vreme kada se penzionerima i ostalim budžetskim korisnicima umanjuju primanja zbog mera štednje.
Čomićeva je u obrazloženju svog predloga navela da postojeće zakonsko rešenje, „stvara izrazito negativne posledice kada iz bilo kog razloga i objektivnim zakonski utvrđenim sistemom merenja dolazi do izuzetnog povećanja deficita republičkog budžeta, pa tako raste i prihod zakonski namenjen finansiranju političkih aktivnosti”. S obzirom na to da SNS već neko vreme najavljuje svoj predlog izmena, pitali smo Gordanu Čomić da li je ona htela svojim predlogom da preduhitri naprednjake koji bi to mogli i tako da protumače, a ona kaže: „Najavila sam izmene zakona u subotu preko interneta, ali smatram da je potpuno nebitno ko se prvi setio da bi problem mogao da se reši jednostavno i brzo, zakonskim izmenama. Ne mislim ni da je loše da predlog urade još neki poslanici, bez obzira na to da li su iz vladajuće većine ili iz opozicije, jer smatram da je aktivnost poslanika na pisanju zakona, koja je Ustavom definisana, izuzetno važna. Spremna sam da razgovaram sa svima, jer smatram da jedan ovakav zakon treba da se donese jedinstveno, bez glasova ’protiv’ i ’uzdržanih’.”
S obzirom na dosadašnju praksu u parlamentu i na to da je vlast najavila svoj zakon, malo je verovatno da će se ovaj predlog Gordane Čomić naći na dnevnom redu, ali ona očekuje da se poštuje procedura, da se poslanici izjasne hoće li se on naći na dnevnom redu po hitnom postupku. Ona dodaje: „Ukoliko u predlogu koji vlast podnese bude boljih rešenja, ja ću to javno reći, kao što ću javno reći i ako budu lošija, a javno ću i uložiti amandmane. Sudbina konačnih rešenja zavisiće, naravno, od većine, tako je to u skupštinama.”
Zoran Babić na pitanje hoće li naprednjaci razmotriti njen predlog i hoće li razmisliti o tome da ga možda i podrže, kaže samo da jedva čeka debatu: „Biće veoma zanimljiva. Ništa više ne mogu da kažem.”
U obrazloženju svog predloga, Gordana Čomić je napisala i da su poslanici Jorgovanka Tabaković (SNS) i Veroljub Arsić (SNS), kada je 2011. godine donošen zakon, upozorili da rešenje koje je stavljeno u zakon nije dobro, jer bi se moglo „doći do situacije da povećanjem rashoda, obavezno raste prihod za političke aktivnosti i da bi trebalo član 16. Zakona drugačije regulisati”. Nikada do sada se nije desilo da neki poslanik u obrazloženju svog predloga zakona napiše da je neko upozoravao na nešto i da je bio u pravu, pri tom, taj neko je još i politički protivnik.
Zašto je ovo stavila u obrazloženje, Gordana Čomić objašnjava ovako: „Zato što je to tačno. Kada je vođena rasprava o ovom zakonu 2011. postojale su dve vrste argumentacije i obe su imale manjkavosti. Jorgovanka Tabaković i Veroljub Arsić su predviđali da može doći vlada kojoj će neprekidno i drastično rasti rashodi, što će dovesti do povećanja novca koji ide partijama. Njihove tvrdnje su dobile potvrdu u 2013. godini, kada su rashodi povećani za 33 milijarde dinara. Drugi su govorili da njihove tvrdnje nisu logične i da takva vlada uopšte ne bi trebalo da ima legitimitet. I to je zvučalo razumno. S obzirom na to da su oni bili bolji procenitelji, ne vidim razlog da to ne napišem u obrazloženju, a u svoj predlog sam uvrstila njihova rešenja od pre tri godine, manje-više.”
------------------------------------------------------------------------
Tabaković: Kako sad da razumem opozicioni izoštreni sluh i sećanje
Komentarišući to što se našla u obrazloženju zakonskog predloga Gordane Čomić, guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković kaže za „Politiku” da je na vreme upozoravala šta može da se dogodi.
„I baš sam sa gospođom Čomić polemisala o temi neupitnih elementarnih matematičkih pravila koja će dovesti do ovog rezultata. Nije vredelo, odbijeni su i argumenti i amandmani. Postoje stenogrami. Kako sad da razumem opozicioni izoštreni sluh i sećanje”, kaže Jorgovanka Tabaković.
------------------------------------------------------------------------
Zakon već bio u proceduri izmene, ali niko se nije setio procenta
U novonastaloj pomami za izmenom Zakona o finansiranju političkih aktivnosti prenebregnuto je da jedan Nacrt izmena i dopuna ovog zakona – već postoji. I pripremljen je u Ministarstvu finansija. U oktobru prošle godine, naime, formirana je radna grupa za izradu teksta nacrta (u kojoj su bili predstavnici ministarstava finansija i privrede, Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije), s obrazloženjem da je to obaveza proistekla iz dva akta – Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. do2018. godine i pratećeg Akcionog plana za sprovođenje ove strategije.
Ovim nacrtom, međutim, nije doveden u pitanje ni procenat izdvajanja, ni njegovo „vezivanje” za rashodnu stranu budžeta. Ali na tekst koji je bio na javnoj raspraviod 4. do 25. avgusta ove godine, Ministarstvu finansija nije dostavljen nijedan predlog, primedba ili sugestija.
M. Čekerevac, B. Baković
objavljeno: 30.10.2014.
