Izvor: Politika, 28.Nov.2013, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatalna privlačnost naprednjaka
Potpredsednik stranke Bratislav Gašić kaže da je i danas, kao i pre izbora, za 60 odsto članova prvi stranački angažman bio SNS-u.
Radovan Raka Radović, poznati socijalista iz Trstenika, ušao je u SNS da pomogne svojim iskustvom. To je poslednja obelodanjena naprednjačka akvizicija posle niza kolektivnih ili pojedinačnih „preleta” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u istom smeru iz URS-a, DSS-a, DS-a, LDP-a i drugih stranaka i grupa građana.
Na strani naprednjaka, iako bez formalne partijske knjižice, aktivirali su se i stari politički vukovi poput Nebojše Čovića i Gorana Vesića. Čović, bivši socijalista i lider DOS-a, delegiran je kao nestranačka ličnost u privremeno veće Beograda, a Vesić, ranije bliski saradnik Zorana Đinđića, sada je sekretar tog veća. Prethodno je angažovan u SNS-u kao politički konsultant, profesionalac koji ima samo reči hvale za aktuelnu Vladu Srbije i lidera SNS-a Aleksandra Vučića („Vučić razume politiku kao Đinđić”).
U istom društvu, takođe kao nestranačka ličnost, našao se i Siniša Mali, Vučićev savetnik, član državne uprave u vreme vlade Zorana Đinđića.Tu su još i Maja Gojković, „doletela” iz URS-a, kao i nesuđeni predsednički kandidat SRS-a Aleksandar Martinović koji je u utorak izabran za predsednika opštine Ruma. A nedavno se vladajućem timu pridružio ministar iz prethodne dve vlade i bivši član DS-a Milan Marković koji je postavljen za direktora Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom.
Reklo bi se da naprednjaci ne prihvataju samo onoga ko neće kod njih. Samo, mogu li se u tom kotlu pretopiti svi ti raznorodni elementi i spojiti se u jednu homogenu celinu, čime bi već veoma jaka stranka postala još jača? Pogotovo ako se u obzir uzmu i cifre: u godini kada je formiran, SNS je imao 74.000 članova, a početkom oktobra potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović je saopštila da ova stranka ima 354.408 članova.
„Očekivali smo da ćemo imati takav priliv ljudi”, kaže za „Politiku” potpredsednik SNS-a Bratislav Gašić. Ali, kako objašnjava, veliki deo novopridošlih nikada ranije nije bio ni u jednoj stranci. SNS, kako kaže, vodi evidenciju o tome i danas je odnos sličan kao i pre izbora, kada je za 60 odsto članova prvi stranački angažman bio baš u SNS-u.
„Naravno, tu ima i ljudi koji očekuju da će preko SNS možda ostvariti neke svoje interese, počev od zapošljavanja pa nadalje. Ima tu i ljudi koji su već bili na određenim položajima i mi ih, za razliku od demokrata, 5. oktobra, nismo pomerali ako su pošteno radili svoj posao. Treba imati u vidu da je stranka takav organizam da nije lako da dođete i odmah postanete neki važan funkcioner, ali neki ljudi ipak umeju jako brzo da nađu put do medija. Kao bivši članovi nekih drugih stranaka prepoznatljivi su i znaju da prokrče put, pa se stvara privid da su to ljudi koji su sad istaknuti u SNS-u”, ističe Gašić, objašnjavajući da u SNS-u postoji jasan put kako se napreduje – preko mesnog odbora, opštinskih odbora i dalje, uz tvrdnju da naprednjaci imaju demokratičniju organizaciju stranke nego bilo koja druga politička opcija u Srbiji.
Upravo zbog takve heterogenosti SNS-a, Nenad Čanak zadržava „ogroman oprez” o pitanju mogućnosti da njegov LSV sarađuje sa tom strankom. On je za Tanjug rekao da SNS ima problem unutrašnje kohezije, pogotovo posle velikog priliva novih članova koji se toj stranci nisu priključili iz ideoloških i programskih razloga, već sa idejom da za jedan mandat mogu da reše sve svoje finansijske, egzistencijalne i životne probleme.
Ne dešava se to u Srbiji prvi put. Tako su stranke DOS-a posle petooktobarskih promena naglo rasle, naročito DSS.
„Što je bila prisutnija percepcija da su u pogledu članstva male, a da su, kao primera radi DSS, dobile mnogo, postajale su snažniji magnet za karijeriste svih boja, ali i brojne frustrirane građane koji ne vide mogućnost da reše svoje probleme bez posedovanja kurentne partijske knjižice”, ističe politički analitičar Dragomir Anđelković, primećujući da su mnogi i pre dolaska SNS-a na vlast, uvideli svoju ličnu, karijernu šansu u novoj partiji, za koju je od starta bilo jasno da ima ozbiljne perspektive.
Bratislav Gašić, pak, ukazuje da se zanemaruje činjenica da su mnogi ljudi prepoznali u naprednjacima nekoga ko iskreno želi dobru budućnost ove zemlje posle mnogo godina njenog uništavanja i čerupanja: „Hajde da posmatramo i sa tog aspekta.”
Možemo, naravno. Ali koliko će njih ostati u stranci i kada više ne bude na vlasti?
„Znate, svako nosi svoj teret i pred bogom i pred ljudima. Svi oni koji su došli zbog određenih ličnih interesa će sigurno da odu. Ali, svi oni su prepoznali iskrenost u SNS-u, koji su uvideli da se programski ciljevi SNS-a slažu sa njihovim razmišljanjem gde to Srbija treba da bude – ti će da ostanu i kada SNS više ne bude bila na vlasti”, odgovara Gašić koji na pitanje da li sve to ipak ostavlja trag na funkcionisanje stranke kaže da bi bio neiskren ako bi rekao „funkcioniše sve kako treba”.
„Biću maksimalno iskren: bilo je u određenim trenucima i onoga ’mi smo prvoborci’, ’gde ste vi bili kada smo se mi borili, krvarili’... Imamo i takve. Međutim, stav stranke i njenog rukovodstva jeste da su za svakoga ko želi da donese dobro, vrata uvek otvorena”, ističe potpredsednik SNS-a.
Ukazujući da se u Srbiji partijski prvaci doživljavaju kao personifikacija stranaka koje predvode i uz to u njima imaju glavnu reč, Dragomir Anđelković ocenjuje da partije nemaju problem ako im se gotovo preko noći članstvo udvostruči, jer, bilo ono „staro” i „homogeno” bilo dinamično uvećavano sa raznih strana – nije presudno za funkcionisanje partija.
„Njihov uspeh ili neuspeh zavise od strateških i taktičkih sposobnosti lidera, nacionalnih i ličnih perspektiva koje na osnovu toga prepoznaju građani. To važi i za birače, kao i obične članove partija. Ako lideri zadovoljavaju njihova očekivanja ili bar kod njih održavaju nadu, oni ostaju uz stranku za koju su se opredelili. U protivnom, idu dalje. I tu nije bitno da li su pre bili u nekoj stranci ili nisu”, objašnjava Anđelković, naglašavajući da ideološki naboj ni kod nas, ni u svetu, više nije rasprostranjen i da je politika postala pragmatična koliko i sfera biznisa.
B. Baković
objavljeno: 28.11.2013.
.jpg)
