Izvor: Politika, 26.Jul.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobre i loše strane ukidanja vojnog roka
Srbija poslednja u regionu ukidanja služenje vojske ali takva vojna obaveza postoji u Rusiji pa i najbogatijoj državi Evrope - Nemačkoj
Ministarstvo odbrane pripremilo je Nacrt odluke o ukidanju vojnog roka po kome će decembarska klasa biti poslednja koja će se pozivati na služenje vojnog roka, a od 1. januara 2011. godine Vojska Srbije će godišnje primati do 2.000 regruta koji dobrovoljno žele da služe, dok će ostalo biti profesionalni vojnici. Nacrt odluke biće prosleđen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupštini na usvajanje.
Tim povodom razgovarali smo sa ekspertima iz ove oblasti. To su poslanik Srpske napredne stranke i general u penziji Božidar Delić, istoričar Bojan Dimitrijević i urednik Evroatlantske revije Danijel Šunter.
Šta mislite o Nacrtu odluke o ukidanju vojnog roka, da li je to nešto što je u trendu savremenih vojnih tokova ili je reč o nepromišljenoj odluci budući da obavezni vojni rok imaju države kao što su Grčka, Rusija pa čak i Nemačka?
Delić: Mislim da to nije u trendu i da je to apsolutno pogrešna i nepromišljena odluka. Rusija ima strahovito velike potencijale, ali organizuje posebnu promociju vojnog roka i daje razne olakšice za regrute.
Dimitrijević: Reklo bi se da je vojni rok doživeo svoj kolaps tokom 90-ih godina prošlog veka, jer ljudi sve manje želi da provede određeno vreme u vojsci. Ne bih Srbiju dovodio u paralelu ni sa jednom od ovih država, koje nisu prošle ratne događaje tokom 90-ih.
Šunter: Odluka je apsolutno u trendu savremenih tokova i nije nimalo nepromišljena. Mi smo poslednja država na području bivše Jugoslavije koja uvodi profesionalnu vojsku. Srbija nema nikakvu potrebu da ima ročnu vojsku.
Može li se napraviti poređenje – da li je efikasnija manja dobro obučena profesionalna vojska ili veća koju čine regruti na odsluženju i rezervisti?
Delić: Profesionalna vojska jeste efikasna, ali ko sebi može to da priušti? Srbiji je najviše odgovarala poluprofesionalna vojska, da određene službe budu potpuno profesionalizovane, tamo gde se zahteva visoka obučenost i rad sa sofisticiranom tehnikom.
Dimitrijević: Ključno pitanje je šta država želi i za šta ta vojska služi. Ako služi da čuva vojne objekte i da se smenjuje na ivici Kopnene zone bezbednosti, onda to može i vojska današnjeg tipa. Ali, ako se želi u ozbiljne vojne misije u inostranstvu, onda je za to bolja profesionalna vojska.
Šunter: Efikasnija je prva opcija, jer druga nije racionalna ni s aspekta resursa, niti vojne efikasnosti. Manja profesionalna vojska je jedino pravo rešenje za državu kakva je Srbija.
Vojni rok je u više navrata skraćivan, sa 12 na sadašnjih šest meseci. Da li je tim odlukama obesmišljeno efikasno služenje vojnog roka, budući da vojni eksperti kažu da bi, imajući u vidu period obuke i period služenja, vojni rok morao da traje oko devet meseci?
Delić: Da, tu ste u pravu. Optimalno služenje vojnog roka je oko godinu dana, od čega se polovina vremena provede na različitim nivoima obuke. Devet meseci je minimum za vojni rok. Sve manje od toga postalo je besmisleno sa stanovišta borbene gotovosti. Takođe, uvodimo aktivnu rezervu, koja je kod nas potpuna novina i postoji samo na Zapadu, kod Amerikanaca i u NATO-u.
Dimitrijević: Od 2000. jasno je da vojnici ne žele da služe vojni rok od godinu dana i da svoju sudbinu prepuste u ruke državi koja u principu nije vodila mnogo računa o njima. Na taj način i jeste obesmišljen vojni rok, jer za šest meseci nije moguće ispuniti zahteve koji su pred vojskom.
Šunter: To je možda jedan od razloga, ali ne i glavni. Oružane snage danas zahtevaju dobro pripremljene, uvežbane i uigrane pojedince. Za to nije dovoljno ni šest, ni devet, ni 12 meseci. Moraju stalno da se doobučavaju, da pohađaju kurseve i da se dodatno obrazuju da bi mogli da odgovore zadacima savremene vojske.
U Srbiji postoji duga tradicija služenja vojnog roka, na neki način je izgrađen poseban odnos naroda prema vojsci. Može li ukidanje vojnog roka narušiti taj odnos?
Delić: Naravno da može, to je i moj lični osećaj. Tradicija je u svakom narodu važna, a ukidanjem vojnog roka ukida se jedna dobra tradicija. Ukidanjem vojnog roka ništa se ne štedi, jer Srbija, ako želi pravu profesionalnu vojsku, mora da bude spremna na mnogo veća ulaganja nego danas.
Dimitrijević: Istorija prošla dva veka pokazala je da je odnos vojske i naroda menjao svoju formu, u zavisnosti od uspeha u ratovima i ideološke osnove vojske. Ukoliko država jasno postavi ciljeve profesionalne vojske, onda ne verujem da može doći do degradacije u odnosu vojske i naroda.
Šunter: Ne može da naruši. Služenje vojnog roka je nasleđe Francuske buržoaske revolucije. Ako neka država u Evropi može da govori o tome, onda je to Francuska, a ona je ukinula služenje vojnog roka. Tradicija neće biti potpuno ukinuta, jer postoji veliko interesovanje u narodu za profesionalnu vojnu službu i oficirsku karijeru.
B. Bilbija
objavljeno: 27/07/2010
