Izvor: Politika, 23.Maj.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost SNS – jedna ili dve partije?
Može desiti da i predsednik Nikolić pomogne deljenje stranke koju je nekada sam napravio
Ako se pogledaju činjenice koje govore o tome da po navodnim istraživanjima javnog mnjenja SNS beleži veliki rast popularnosti u odnosu na sve ostale stranke, kao i da je Aleksandar Vučić postao najmoćniji čovek u Srbiji, pitanje iz naslova deluje vrlo čudno. Kako može da se podeli stranka koja je na vrhuncu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moći i koja osvaja najveći broj glasova na skorašnjim lokalnim izborima?
S druge strane, ako se prati istorija nastanka te političke organizacije i posebno njena evolucija nakon što je Nikolić dobio predsedničke izbore, onda ovo pitanje u punoj meri dobija smisao.
Setićemo se da su od nastanka SNS-a odnosi između Nikolića i Vučića bili kontroverzni. Aleksandar Vučić se dugo premišljao šta da radi, a u SNS se uključio nekoliko meseci nakon što je stranka već započela svoj rad. Bilo je različitih tumačenja uzroka tog kašnjenja, ali svakako je ovaj proces bio indikator nepoverenja koje je vladalo između dva prva čoveka radikala, a zatim i naprednjaka. Uprkos naknadnim marketinškim pakovanjima koja su nastojala da ih predstave kao čvrst i jedinstven tim, bilo je uočljivo da su se oko ova dva čoveka formirale dve grupe aktivista pa se ponekad činilo da unutar iste stranke deluju dve potpuno nezavisne firme.
Nikolić je oličavao narodnjačko krilo stranke koje je bilo dosta popularno u narodu. Uz njega su tu bili Tabakovićeva i nekadašnji radikali. S druge strane, oko Vučića se sakupio tim veoma operativnih i njemu lično odanih aktivista, kojima je retorika o potrebi modernizacije države bila vrlo prisna. Drugi vektor razlika bilo je razilaženje oko prioriteta spoljnopolitičke orijentacije. Vučić se jasno usmerio ka Vašingtonu i Berlinu dok je Nikolić skinuo rusku himnu sa telefona, ali je sačuvao više nego dovoljno naklonosti ka istočnoj strani sveta.
Nakon pobede na izborima Nikolić se povukao sa čela partije i stranka je skoro u potpunosti prešla u Vučićeve ruke. Tabakovićeva je formalno ostala zamenik predsednika, ali zbog položaja u Narodnoj banci ona se strankom ne bavi. Vučić je svoje vođenje najvažnije stranke u vladi povezao s kontrolom svih obaveštajnih službi i time postao u vrlo kratkom roku najmoćniji političar u državi. Niz medija stavilo se u službu građenja njegovog pozitivnog imidža i tako smo dobili neverovatan obrt u kome od čoveka koji triput zaredom gubi beogradske izbore (poslednji put s najvećom razlikom) postaje navodno najpopularniji čovek u zemlji.
U samoj stranci Vučić je započeo dvostruki proces u kome se najpre partija čisti od Nikolićevih ljudi (do sada je predsedništvo potpuno popunjeno ljudima koji su bliski prvom potpredsedniku vlade, a uveliko se menja i struktura glavnog odbora i poslaničkog kluba), kao i proces promene narodnjačke ideološke matrice koja se menja ka diskursu „modernizacije i nužne evropeizacije”. Vučić je postao glavni adut za zapadne pregovarače i velike sile koje se bave nama.
Nikolić je, međutim, malo šta preduzimao da ovaj proces spreči. Delovao je kao čovek koji je ispunjen realizacijom svojih dugogodišnjih nastojanja i kao neko ko zaista želi da bude predsednik, a ne da se poput svog prethodnika direktno bavi dešavanjima u stranci na svakodnevnom nivou.
Pojavio se, međutim, niz problema koji sve više odaljuju predsednika države i predsednika vladajuće stranke. Poznata su na primer neslaganja oko kosmetske platforme i čitavog briselskog procesa koji je Nikolić delom pokušao da zaustavi. Usledio je veliki sukob oko rekonstrukcije vlade gde je Vučić najpre ciljao da ukloni upravo Nikolićeve ministre. Predsednik države je tada angažovao sve resurse da se ovaj proces zaustavi pa smo tako na „Dnevniku” gledali kako ministar kulture svake druge večeri obilazi poneku kulturnu instituciju u pratnji prve dame. Konačno, otvorio se i veliki sukob oko „Srbijagasa” iza kojeg mnogi upućeni prepoznaju borbu „za” i „protiv” izgradnje Južnog toka koja kasni već godinu dana. Sa jedne strane je ministarka Mihajlović koja ima Vučićevu punu podršku, a sa druge je ne samo Bajatović već i ministar Bačević, rođak predsednika Nikolića. Očigledni su takođe i oprečni stavovi o Miloradu Dodiku.
Može se čuti da se otvorio i sukob oko Vuka Jeremića kome polako ističe mandat u Njujorku. Nikolić je bio vrlo zainteresovan da se ovaj neraspoređeni kadar integriše u SNS i vrati na mesto sa kog je prošle godine otišao. Vučić je to blokirao. U tom kontekstu su zanimljivi potencijalni projekti stvaranja nove stranke koja bi se oko Jeremića napravila. Nekako se zaboravilo da je sin Radomir predsednik izvršnog odbora SNS-, ali da je tamo bez velikog uticaja. Jedna računica kaže da bi Nikolić koji još ima određenu popularnost mogao tim svojim kapitalom da pomogne Radomiru, Jeremiću i drugima da naprave novu stranku u koju bi se uključio jedan deo članova SNS-a. Većina je tamo već naklonjena Vučiću, a kako vreme prolazi Nikolići će imati sve manje uticaja i snage da nešto promene.
Postoje određene procene da bi u narednih nekoliko godina mogla kompletno da se prepakuje partijska scena u Srbiji. Tako se može desiti da i predsednik Nikolić pomogne deljenje stranke koju je nekada sam napravio.
Viši naučni saradnik, Institut za evropske studije
Miša Đurković
objavljeno: 23.05.2013.
