Izvor: Večernje novosti, 29.Maj.2016, 14:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brani Crnčeviću ulica u Beogradu

Na Izbornoj skupštini SNS, premijer Aleksandar Vučić rekao je da je lično podneo Skupštini grada predlog da beogradska ulica ponese ime pisca PET godina posle smrti Brane Crnčevića (1933-2011), pisca raskošnog duha, satiričara, aforističara, pesnika, briljantnog autora za decu i novinara, jedna beogradska ulica trebalo bi da ponese njegovo ime. Na Izbornoj skupštini >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srpske napredne stranke, u delu koji je bio zatvoren za javnost, saznaju "Novosti", njen predsednik i premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je lično podneo Skupštini grada Beograda takav predlog. Ideju, za koju se nada da će biti prihvaćena, Vučić je izneo poštujući odluku gradskih vlasti koja predviđa da je neophodno da prođe nekoliko godina od smrti znamenite osobe po kojoj bi se nazivala ulica ili trg. Time bi se Beograd dostojno odužio autoru knjiga "Bosonogi i nebo", "Cipelice od krokodilske kože", "Njen prvi čaj", "Dunavo", "Zanati", "Kapetan i lula", "Peta strana sveta", Šta ima?", "Čuvari pepela", kao i komedije "Kafanica, sudnica, ludnica" i zbirke aforizama "Piši kao što ćutiš". A Crnčević je umeo da govori i imao šta da kaže, priznavali su oni koji su se družili sa njim, ali i njegovi ljuti protivnici. Često za kafanskim stolom koji mu je godinama bio najdraže radno mesto, neumorno je ispaljivao duhovite i britke opaske, doskočice i aforizme, koji su se munjevito prenosili na ulice, ulazile u narod i prepričavali kao vicevi i narodne umotvorine. Čuveni su oni: "Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili sve", ili "Kako da ne budem srećan? Gde god da pogledam - sve moj do mojega". Sve njegove knjige bile su izuzetno čitane. Borislav Mihajlović Mihiz ga je svrstavao u naše najveće satiričare 20. veka, uz Duška Radovića, Vladu Bulatovića Viba i Matiju Bećkovića. Publika ga je volela, a kritičari i novinari prećutkivali. O tome je Brana, u svom maniru, govorio: - Meni je važan čitalac, a kritičar je međupsihijatrijska stanica... Novine i kolege su me gurnuli u takozvane političare, a političari, kao što je poznato, ne pišu romane... Laž da se pisci ne bave politikom je socrealističkog porekla. Najvažnije mi je ono što gurnem između korica. Tu sam pisac, a van korica se bavim politikom. Ona ga je, ipak, obeležila. U vreme socijalizma nazivali su ga nacionalistom i antikomunistom, isterivali sa beogradske televizije, sprečavali postavku njegovog komada "Srebrni svećnjaci", a dospeo je i u zatvor zbog jedne verbalne provokacije u Zagrebu. Politici nije odoleo, iako je dugo bežao od nje. Bio je dobar prijatelj Slobodana Miloševića, zagovornik nevinosti Radovana Karadžića, narodni poslanik na listi SPS, član SRS, a zatim i SNS. AFORIZMI * Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima. * Otkad sam čuo šta mislim, ne verujem u to što čujem. * Istorija: velike sile svakoga dana biju nekog malog agresora. * Otkako sam sebe uhvatio u laži, ne verujem više nikome. * Pametan vođa uvek oprašta narodu sve svoje greške. * Bio je besmrtan dok je bio živ. * Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.

Nastavak na Večernje novosti...