Izvor: Politika, 27.Maj.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anketni odbori rade, rezultati izostaju
Od sedam skupštinskih anketnih odbora do sada nijedan nije završio rad jedinstvenim zaključkom vlasti i opozicije, osim onog koji se bavio aferom krađe beba
U parlamentu od prošle nedelje, a posle pauze od jednog skupštinskog saziva, ponovo radi anketni odbor. Ovog puta odbor bi trebalo da utvrdi sve činjenice o načinu trošenja budžetskih sredstava na teritoriji Kosova i Metohije u poslednjih 12 godina. Predsednik ovog tela Momir Stojanović ( >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << SNS) uveren je da će povereni zadatak biti urađen do kraja, odnosno da će se saznati istina. Međutim, rezultati dosadašnjih anketnih odbora ne idu u prilog njegovom optimizmu, a ni početak rada ovog ne obećava.
Konstituisanje Anketnog odbora za KiM počelo je sa dva neuspela pokušaja, jednom nije bilo kandidata za predsednika, a drugi put su se vlast i opozicija posvađali oko toga iz čijih redova će on biti. Treći pokušaj je uspeo, ali Stojanović je izabran sa tačno onoliko glasova koliko je bilo neophodno za izbor – osam i uz samo jedan opozicioni glas iz SPO.
Marko Jakšić (DSS) smatra da je jedini cilj ovog anketnog odbora, koji je osnovan na predlog DS-a, da se „Srbi sa KiM predstave kao lopovi kako bi se sakrilo priznanje lažne države Kosovo”. Ostali opozicionari su ljuti, jer predsednik nije iz njihovih redova, što bi bilo u skladu sa parlamentarnom praksom.
Stojanović se nada, rekao je posle izbora, da će opozicija uzeti učešća u radu i tvrdi da nikakve političke pozadine nema iza osnivanja ovog anketnog odbora. Kakav će epilog rada ovog tela biti znaćemo za 120 dana, koliko mu je dato za rad. Ali, s obzirom na ranija iskustva teško da ćemo dobiti „jedinstvenu istinu”.
Od uvođenja višestranačja do sada u srpskom parlamentu radilo je sedam anketnih odbora, nijedan nije završio rad jedinstvenim zaključkom (vlasti i opozicije), osim onoga koji se bavio aferom krađe beba.
Prvi anketni odbor formiran je posle devetomartovskih demonstracija opozicije 1991. godine. Moglo bi se reći da je njegov rad imao neke rezultate, budući da su ostavke podneli čelnici RTS-a i Radmilo Bogdanović, ministar policije. Međutim, pitanje je da li su ove ostavke rezultat rada anketnog odbora ili političkih pregovora, koji su tekli paralelno, a koje su vodili predsednici države i parlamenta Slobodan Milošević i Slobodan Unković sa opozicionarima i studentima.
Naredni anketni odbor formiran je krajem 2000. godine, a bavio se utvrđivanjem istine o atentatu na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, kada su poginula četvorica funkcionera SPO. Utvrđeno je da je reč o organizovanom kriminalu, izveštaj je usvojen jednoglasno i tu je bio kraj, jer odbor nema nikakve mehanizme da natera nekoga da se pojavi pred njim ili da neko preduzme mere koje su predložene. Slučaj „Ibarske magistrale” rešen je posle ubistva premijera Zorana Đinđića, jer su isti ljudi bili umešani u oba slučaja.
Rad anketnog odbora iz 2002. godine koji je trebalo da utvrdi da li je tadašnji predsednik SRJ bio prisluškivan i da li je predsednikov kabinet planirao upad u prostorije vladinog biroa za komunikacije odvijao se pred TV kamerama, a građani su se mogli nagledati svakakvih scena. Šta reći, kad su konobari i kuvari morali da svedoče o broju kafa koje su uneli u predsednikov kabinet. Ovaj odbor potvrđuje sumnjičavost onih koji se uvek pitaju šta je pozadina anketnih odbora, jer je priča o tome da je Koštuničin kabinet tražio od vojske da upadne u Biro za komunikacije, zato što je Koštunica verovao da ga odatle prisluškuju, lansirana kada je Koštunica smenio Nebojšu Pavkovića sa mesta načelnika Generalštaba VSRJ. Na kraju je utvrđeno da prisluškivanja nije bilo, a namera upada jeste, ali se ovaj izveštaj nikada nije pojavio na sednici parlamenta.
Direktan TV prenos imao je i odbor, kojem je predsedavao Aleksandar Vučić, kao opozicionar iz SRS-a, a koji je početkom 2004. godine utvrđivao da li je bilo zloupotreba oko izvoza struje i poslovanja EPS-a i kompanija EFT i „Interfejs”. Stručnjaci za ovu oblast su iste podatke različito tumačili, članovi odbora su do kraja ostali podeljeni, trojica su napisala svoj, Vučić svoj izveštaj, Dragan Rajčić (NS) nije podržao nijedan, prikupljen materijal je otišao u policiju…
Sličan epilog imao je i Anketni odbor za ispitivanje zloupotreba na izborima za Skupštinu Beograda, osnovan krajem 2004. godine. Nepravilnosti je bilo zaključeno je, ali nije bilo saglasnosti da li je to bilo prekrajanje izborne volje građana. Početkom 2005. godine radio je i anketni odbor koji je trebalo da ispita privatizaciju aranđelovačkog „Knjaza Miloša”, ali su članovi i ovde ostali podeljeni, pa nije bilo konkretnih rezultata.
Jedini anketni odbor koji je bio donekle uspešan jeste onaj koji je formiran 2005. godine, koji se bavio slučajem nestalih beba iz porodilišta. Jednoglasno je zaključeno da su sumnje roditelja u više slučajeva opravdane, a predloženo je specijalnom tužilaštvu i odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala Okružnog suda da se istraže prijave. Ali, ovaj odbor je imao šansu, jer tema nije imala nikakve veze sa politikom, niti nekim ekonomskim centrima moći.
Protivnici formiranja anketnih odbora, pa i oni koji kasnije uzmu učešća u njihovom radu, uvek su tvrdili da oni služe jedino za promociju političara, ili neke stranke, ili za obračun sa političkim protivnikom. I rad svih ovih anketnih odbora pokazuje da te sumnje nisu bez osnova.
M. Čekerevac
objavljeno: 27.05.2013.
