Izvor: B92, 10.Apr.2012, 16:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

17,4 miliona evra za kampanje

Beograd -- Prema istraživanju "Transparentnosti Srbija" ukupan nivo legalnih izdvajanja iz budžeta za finanasiranje svih izbornih kampanja biće veći od 17,4 miliona evra.

Ova organizacija očekuje da će kampanje za izbore 6. maja biti pod daleko većom finansijskom kontrolom nego što je to bio slučaj s prethodnim, ali i da je pored donošenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i uvođenja reda u finansiranje stranačkih aktivnosti i kampanje, ostao značajan prostor za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << korupciju i malverzacije.

Mnoge stranke poput SNS, PUPS, SRS, NS i SDU i dalje ne prijavljaju velike priloge, navodi se u istraživanju "Monitoring finansiranja izborne kampanje" koje je Tansparentnost danas predstavila.

Iako je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti naložio da stranke prijavljaju sve priloge veće od prosečne plate u Srbiji, u 2012. godini SNS, koja je u aktivnoj kampanji, nije prijavila ni jedan takav prihod, (što je inače činila tokom 2011.).

G 17 plus je prijavljivala priloge do februara ove godine, dok su SRS, PUPS, NS i SDU nastavile sa praksom neprijavljivanja većih prihoda kao što su činile i tokom prethodne godine.

Za razliku od njih, LDP, LSV, SDPS, JS i SVM su prvi put ove godine počele da prijavljaju te prihode i time se pridružile strankama koje su to i ranije redovno činile.

Istraživanje je pokazalo i da su visina i broj priloga drastično porasli u 2012. u odnosu na 2011. godinu, kada je priloge prijavljivalo samo šest od ukupno 15 posmatranih stranaka - DS, G17 plus, SNS, DSS, SPS, SPO.

Samo u prva tri meseca 2012. godine, prema podacima iz istraživanja, stranke su prihodovale gotovo 36,5 miliona dinara što je čak 60 odsto ukupne sume zabeležene tokom čitave 2011. godine. Od te sume, samo nešto više od 3,5 miliona poteklo je od privrednih subjekata.

Programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić ukazao je da i dalje postoji veliki prostor za finansiranje koje ne podleže kontroli i u tom smilsu naveo da stranke imaju pravo da novac sa stalnih računa na koje im ležu sredstva iz budžeta namenjena redovnom finansiranju prenesu za finansiranje kampanje.

Kako je istakao, iako je Zakonom zabranjeno da se novac koji iz budžeta ide za finansiranje redovog rada koristi za kampanju, i dalje ne postoji način da se proveri da li se to radi budući da ne postoje odvojeni računi.

Nenadić je takođe ukazao i na problem da stranke koje su se uoči izbora udružile u koalicije nemaju zajedničke sajtove te da samim tim ne objavljaju podatke o prilozima koje su dobile kao koalacije, iako koalicije predstavljaju poseban politički subjekat.

On je naveo da, recimo, neke koalicije koje su podnele izbornu listu uopšte nemaju posebnu zajedničku veb prezentaciju, kao "Preokret", "Pokrenimo Srbiju", "SPS-PUPS-JS".

Druge ne objavljaju podatke o većim prilozima, što je primer s Ujedinjenim regionima Srbije i listom "Izbor za bolji život", naveo je Nenadić i istakao da pojedine stranke poput DS i LDP to čine na svojim stranačkim sajtovima posebno navodeći da su prilozi namenjeni finsiranju lokalne ili republičke kampanje.

Po njegovom mišljenju krediti koje stranke uzimaju za finansiranje kampanje su kontroverzan način finansiranja, jer ukoliko se prilikom podnošenja izveštaja o finansiranju ne navede kada će i iz kojih sredstava da ih vrate, ostaje mogućnost da se takav kredit kasnije finansira iz sredstava koje stranka dobije iz bužeta za redovono finansiranje kad uđe u parlament.

U budžetu je, prema rečima Nenadića, Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti novac za kampanju za parlamentarne izbore udvostručen (nešto više od 843 miliona dinara), ali je propušteno da se u budžetu planira isti taj iznos za finansiranje kampanje za predsedničke izbore.

On je dodao da je propust i što u budžetu nisu planirana sredstva za kontrolu finansiranja predesničke i kampanje za parlamentarne izbore, koju obavlja Agencija za borbu protiv korupcije, a što iznosi nešto manje od 8,5 miliona dinara.

Nenadić je ukazao i da je kampanja započela pre nego što su izbori raspisani, što je otvorilo pitanje gde će ti troškovi biti svrstani. Prema njegovim rečima problematično je i zakupljivanje bilborda pre raspisivanja izbora, zatim činjenica da bilborda ima više nego dozvola za njihovo postavljanje, oglašavanje na interent sajtovima koji su registrovani u inostranstvu i time izdvojeni iz sistema kontole, kao i pitanje antikampanje sa plakatima koje stranke ne potpisuju.

Direktor Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ističe da će ova kampanja ipak, zahvaljući novom Zakonu, biti daleko izloženija kontroli nego što je bio slučaj ranijih godina.

On je naveo da je pitanje korupcije na političkoj sceni Srbije trenutno u pat poziciji, jer dok s jedne strane regulatorna i kontrolna tela jačaju i dalje je izražena ona nevidljiva strana koja se bavi korupcijom i malverzacijama i koja je izborila značajno mesto u našem sistemu.

"Ona je endemski i neotklonjivi prirodni deo ekonomskog i socijalnog okruženja. Tu je ta pat pozicija i zato se ništa prelomno nije dogodilo kada je u pitanju borba protiv korupcije", zaključio je Goati.

Lokalne samouprave izdvojile više novca

Lokalne samouprave izdvojiće približno 3,2 miliona evra za finansiranje lokalnih izbornih kampanja i redovni rad stranaka u 2012. godini pri čemu taj novac gotovo ni u jednom slučaju nije dodeljen po zakonu, konstatuje se u istraživanju Transparentnost Srbija.

Opštine u Srbiji, kako se navodi u istraživanju, izdvajaju novac za političke stranke po dva osnova - za finansiranje redovnog rada i za kampanju.

Na osnovu podataka iz 154 opštine u Srbiji, što je oko 90 odsto ukupnog broja lokalnih samouprava, pokazalo se da su sredstva u skladu sa zakonom dodeljena samo u Surdulici za finansiranje redovnog rada i u Pančevu za finasiranje kampanje.

"U 45 identifikovanih slučajeva, bilo da je reč o redovnom radu ili kampanji, izdvojeno je više novca nego što zakon propisuje, a u 60 slučajeva manje nego što je propisano", navela je Miša Bojović iz Transparentnosti.

Drastični primeri većeg izdvajanja iz budžeta po oba osnova su Senta, u kojoj su umesto propisanih 1,8 miliona izdvojena četiri miliona, Inđija u kojoj je umesto 3,1 miliona izdvojeno 5,8 miliona, Zvečan gde je umesto 500.000 dinara izdvojeno 1,2 miliona, kao i Bujanovac i Niš.

Manje od propisane sume izdvojile su Kikinda (oko dva miliona umesto 4,3 miliona dinara), Bačka Palanka (940.000 umesto 2,5 miliona dinara), Zrenjanin (pet umesto 10,2 miliona), Osečina i Valjevo.

Bojović je istakla i da veliki broj gradova i opština, njih oko 40 odsto ne računajući opštine sa područja KiM, ne objavljaju na interent sajtovima ažurne infomacije o budžetu, što, kako je podvukla, ne predstavlja samo narušavanje dobre prakse transparetnosti javnih finansija, već i direktno kršenje propisa.

Nastavak na B92...