Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2016, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Digitalizacija bibliotečke građe već počela

Digitalizacija bibliotečke građe u Srbiji je počela i ona prevazilazi sam tehnički proces, ali treba paziti da ono što bude digitalizovano bude lako dostupno i pretraživo, ocenili su danas učesnici promocije projekta Digitalizacija u Narodnoj biblioteci Srbije i Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" na štandu EU info centar na Sajmu kjniga.

Digitalizacija prevazilazi definiciju da je to tehnički >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << proces prenosa iz analognog u digitalni format, jer je to danas način razmišljanja, pre svega onih koji donose odluke, izjavila je zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije Tamara Butigan Vučaj.

"Digitalizacije je budućnost i kulture i nauke, jer je to nešto što će nas zaista približiti, olakšati posao i povezati", rekla je ona i podsetila da je 67.500 digitalizovanih dokumenata i slika postavljena u onlajn kolekciju Europeana, a da se 35 digitalizovanjih srpskih srednjevekovnih rukopisa nalazi u kolekciji Manuscriptorium.

EU je finansirala i postavljanje 2.000 digitalnih srpskih dokumenata i slika iz vremena Prvog svetskog rata u "Europeana collection 1914-1918", rekla je Vučaj i dodala da je u izradi otvorena platforma za digitalna izdanja i da je formiran tim za rad na nacionalnom agregatoru, odnosno mestu na kome se obrađuju podaci za Europeanu i registar digitalizovanog nacionalnog nasleđa Srbije, da bi srpski postao jedan od digitalno prepoznatljivih jezika.

Zamenik direktora Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" Adam Sofronijević je upozorio da se digitalizacija mora obavljati pažljivo, jer mnogo toga može da krene naopako.

"Treba proveriti šta je digitalizovano u drugim bibliotekama i videti da li je metod digitalizacije primeren onome što se digitalizuje, a mora se razmišljati i o načinu prezentacije onoga što je digitalizovano, da bi bilo lako dostupno. Univerzitetska biblioteka radi na izradi modela za ćirilicu u okviru projekta automatskog prepoznavanje rukom pisanog teksta "Horizon 2020 rid". Pokušavamo da naš jezik i jedno od naša dva pisma budu digitalno prepoznati", rekao je on.

Sofronijević je istakao da se radi i na projektu Novi horizont digitalizacije u Srbiji, koji treba da omogući kreiranje skeniranih tekstova koji su pretraživi.

Upitan o mogućnosti utvrđivanja plagijata pretragom digitalizovanih tekstova, Sofronijević je rekao da tako nešto već postoji, ali da je problem što je softver pravljen da prepoznaje tekst na engleskom.

"Teško je utvrditi da je nešto plagijat ako je prevedeno i treba da se napravi softver koji će prepoznati prevedeni plagijat, jer će se tako štititi mentori", rekao je on.

Vođa projekta EUteka Suzana Miličić je rekla da je formirana mreža od 47 lokalnih javnih biblioteka širom Srbije sa idejom da se građanima omogući pristup informacijama o EU.

"Ideja delegacije EU je bila da se pruži mogućnost da građani u manjim mestima u Srbiji imaju gde da se informišu o temama koje su njima važne", rekla je ona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...