Izvor: Politika, 02.Feb.2014, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zid Novog groblja samo što se ne obruši
Ako se obruši bedem koji odvaja počivalište od Ulice Svetog Nikole, grobnice će popucati a sanduci iz njih se rasuti. – U stručnim izveštajima, potporni zidovi ovog zaštićenog kulturnog dobra dele se na „one u lošem i one u izuzetno lošem stanju”
Potporni zidovi Novog groblja ka Ulici Svetog Nikole prete i živima i mrtvima – ako se ovi 300 metara dugački dotrajali improvizovani bedemi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sruše, grobnice će popucati, a sanduci iz njih se rasuti.
Stropoštavanje zida blokiraće ulicu, teško će biti oštećeni i parkirani automobili, a mogu da nastradaju i prolaznici koji se tu zateknu. Sve ovo je nedvosmisleno navedeno u najnovijim stručnim izveštajima JKP „Pogrebne usluge” o problemu koji datira još od – 1946. godine, kada je Novo groblje, posle proširenja ka Ulici Svetog Nikole 1921. godine, dobilo konačan oblik.
Porozni zidovi počivališta koje je osamdesetih godina proglašeno za kulturno dobro od velikog značaja za republiku, lako su premostiva prepreka za kradljivce koji ih preskaču u potrazi za vrednim predmetima na večnim kućama. Baš kao što su učinili za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, kada su poharali veći broj grobova, a sa jednog odvalili bronzanu bistu težine nekoliko kilograma.
Projekat „Pogrebnih usluga” za novu ogradu
Lako je lopovima da preskoče potporne zidove, koji se u zvaničnim dokumentima klasifikuju u dve grupe: „one u lošem stanju” i one u „izuzetno lošem stanju”. Geodetskim praćenjem je utvrđeno da se pomeraju oko centimetar godišnje. Na pojedinim mestima, pridržava ih samo razgranato korenje drveća.
Projekat nove ograde su 2012. sačinile „Pogrebne usluge”, odobren je u nadležnim institucijama, ali gradska skupština još nije usvojila izmene plana generalne regulacije ovog područja, što je preduslov za gradnju.
Projekat „Pogrebnih usluga” predviđa novi ogradni zid visok do pet metara sa ulaznom kapijom, kolumbarijume sa unutrašnje strane bedema i puzavice koje bi rasle unutar groblja i delimično prekrivale spoljnu stranu.
Nacrt je nastao prepravkom prethodnog, nikada realizovanog, kojeg je 2006. sačinio gradski Sekretarijat za stambene i komunalne poslove. Kada su ga u „Pogrebnim uslugama” razmotrili, ustanovljeno je da je preskup zbog planirane upotrebe obloga od prirodnog kamena i korišćenja elemenata rešenja postojećeg zida.
– Novo rešenje iz 2012. je nekoliko puta jeftinije i tehnički manje zahtevno, jer se odustaje od zamisli da zid bude u srpsko-vizantijskom stilu, za čiju bi realizaciju bilo teško naći majstore i materijal – piše u izveštaju.
Dragan Baltovski, direktor „Pogrebnih usluga”, kaže da je građevinsko-projektantski tim ovog preduzeća osposobljen i za najsloženije poslove izgradnje na grobljima, ali gradska skupština, koja je trebalo da krajem prošle godine usvoji izmene i dopune plana regulacije ovog područja, to nije učinila.
– Tražili smo da se zbog lakšeg podizanja bedema prvobitna regulaciona linija pomeri tako da se posle sanacije zida celom dužinom Svetog Nikole formira trotoar širine 1,8 metara. Od Urbanističkog zavoda Beograda, javnih komunalnih preduzeća i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dobili smo pozitivno mišljenje pa je Urbanistički zavod izmenio i dopunio plan koji je prošao i javni uvid. Kako bismo mogli da tražimo lokacijsku dozvolu za početak radova, ostalo je da se izmenjeni plan usvoji na sednici Skupštine grada – ističe Baltovski.
Aprila 2012, „Pogrebne usluge” su od gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture zatražile konzervatorske uslove obnove ograde uz Ulicu Svetog Nikole. Zavod je predložio da se do budućeg rešenja dođe uz javni ili konkurs po pozivu, što je navedeno kao prihvatljivija opcija.
– Konkursne uslove definisao bi Zavod, polazeći od stava da ograda u celini treba da predstavlja arhitekturu koja bi dostojno uokvirila kompleks Novog groblja. Ona bi trebalo da bude inspirisana arhitektonskim elementima ograde iz Ruzveltove ulice uz upotrebu njoj komplementarnih materijala; komplementarnih kako ne bi delovala kao istorijski falsifikat – navode u Zavodu, dodajući da su ove uslove avgusta 2012. dostavili „Pogrebnim uslugama”.
Dragan Baltovski smatra da bi organizovanje konkursa bilo gubljenje vremena.
– Mi imamo projektni tim, nacrt, operativu i sredstva za izvođenje radova procenjenih na oko 150 miliona dinara. Ne vidim razlog da se gubi vreme na raspisivanje konkursa, osim ako predlagači te ideje ne žele da finansiraju radove. Ali, svakako je najvažnije da se najpre izglasa plan regulacije – zaključuje Baltovski.
Ograda kao ogrev
Na mestu današnjeg klimavog zida između dva svetska rata postavljena je daščana ograda sa zasađenim jablanovima duž obe strane. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda navode da je za vreme nemačke okupacije, zbog oskudice u ogrevu, narod sa nje odnosio daske.
Zato je 1943. zamenjena zidanom ogradom od cigala. Ovo improvizovano rešenje potkopano je potonjim neplanskim širenjem groblja i trotoara u Svetog Nikole.
Zakonom zaštićeno dobro
Novo groblje, osnovano 1886. godine, svrstano je u zakonom zaštićena kulturna dobra od republičkog značaja zbog mnogobrojnih kulturno-istorijskih znamenitosti, među kojima su:
1.597 skulptura, koje je stvaralo više od 130 vajara
39 kapela
7 stranih vojničkih grobalja (francusko, rusko, italijansko, austrougarsko, bugarsko, nemačko i englesko)
Aleja velikana (izgrađena 1926)
Srpska kosturnica branilaca Beograda (1931)
Ruski nekropolj – počivalište emigranata iz Rusije koji su doprineli razvoju srpske kulture, nauke i umetnosti
Prvi zakup za grobnicu 50 godina unapred
Takse za pojedinačna grobna mesta ili porodične grobnice na beogradskim grobljima sadrže dve stavke: zakup i naknadu za uređenje javnih površina na počivalištima.
Plaćanje ove dve dažbine za pojedinačno grobno mesto obavlja se objedinjeno, svake godine, i iznosi 1.015 dinara.
Zakup grobnica se pri prvom sklapanju ugovora o iznajmljivanju plaća unapred za 50 godina. Cena zavisi od kapaciteta, pri čemu su na grobljima gde još ima mesta (Lešće, Orlovača, Nova Bežanija) najčešće grobnice trećeg, četvrtog i petog reda u koje se može smestiti od tri do šest sanduka.
One prvog i drugog reda malobrojne su i nalaze se mahom na grobljima gde nema više mesta za nove sahrane. Po isteku 50 godina, zakup se plaća za svaku narednu godinu.
Naknada za uređenje javnih površina za grobnicu, čija visina takođe varira u zavisnosti od kapaciteta, plaća se odvojeno, na godišnjem nivou, bez obzira na to da li je reč o prvom sklapanju ugovora ili je isteklo pola veka otkako je zakupljena.
Ni zakupom ni naknadom za uređenje nije predviđeno održavanje grobnog mesta ili grobnice, koje je isključivo obaveza korisnika.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 02/02/2014
.jpg)
