Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Mar.2010, 11:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uzbuna: Novi finansijski zemljotres 2012.

NJUJORK - Finansijskim tržištima za dve godine preti novi zemljotres, upozorio je američki dnevnik "Njujork tajms". Tu tvrdnju ugledni list obrazlaže time što 2012. počinje trogodišnji period tokom kojeg će dospeti za otplatu rizične obveznice (dugoročne hartije od vrednosti) firmi čiji je rejting BB i niži, u ukupnoj vrednosti od čak 700 milijardi dolara.

Mnogim preduzećima je hitno potreban "svež" novac i postoji veliki rizik da će ta povećana tražnja za gotovinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << preopteretiti kreditna tržišta i mnogo firmi će postati platno nesposobno, upozorava "Njujork tajms".

Problem se, pri tome, ne odnosi samo na firme sa niskim rejtingom, ukazuje list i dodaje da bi, u času kada se bude morao "loviti" novac, refinansiranje dugova moglo da ugrozi i vlade pojedinih zemalja.

Primera radi, američka vlada će 2012. godine morati da pozajmi gotovo dva biliona dolara (dve hiljade milijardi) za premošćavanje planiranog budžetskog deficita i refinansiranje postojećeg duga.

"Mudis" upozorava SAD i Britaniju

Zbog bojazni od porasta zaduženosti država, agencija "Mudis" je u ponedeljak upozorila SAD, Veliku Britaniju i druge zapadne zemlje sa kreditnim rejtingom na nivou AAA da vrhunsko vrednovanje njihovog kreditnog boniteta može u budućnosti biti dovedeno u pitanje.

Optimizam Martina Fridsona

Nisu, međutim, svi ubeđeni da će 2012. godina biti početak katastrofe za tržišta sa rizičnim obligacijama.

Optimisti kakav je, na primer, strateg Martin Fridson, ukazuju na to da poslednjih meseci naglo raste tražnja za rizičnim investicijama.

Prema mišljenju Fridsona, stalna tražnja za visoko ukamaćenim dugoročnim hartijama od vrednosti omogućiće firmama refinansiranje obaveza pre nego što budu dospele na naplatu.

"Te firme imaju još gotovo dve godine na raspolaganju da pređu 'zid zrelosti'. Da li će, međutim, firme uspeti da refinansiraju svoje dugove, zavisiće od stanja privrede", priznao je i Fridson.

Zaduženost država je dodatni problem koji može imati negativan uticaj na ekonomiju, osim borbe firmi za dobijanje sredstava za refinansiranje obaveza.

Mogućno je da ponovo dođe do ukidanja radnih mesta i ograničavanja potrošačkih izdataka, a pojedinci će, isto kao i firme imati problem da dobiju kredit, upozorava se u tekstu.

Povrh svega, 2012. godine će biti potrebni novi krediti u ukupnoj vrednosti od 526 milijardi dolara i za preduzeća sa rejtingom na investicionom nivou. Prema mišljenju stručnjaka, tržišta ne mogu da savladaju tu ogromnu tražnju za refinansiranjem, a finansijski sektor čeka "dan obračuna".

"Njujork tajms" upozorava, kako prenose svetski mediji, da apokaliptične vizije ne dele samo večni pesimisti i proroci propasti.

Čak i agencija "Mudis", koja je poznata po smirenim javnim saopštenjima, poziva na uzbunu.

Za dve godine kreće lavina

"Ako firme ne reše taj problem, od 2012. godine preti pokretanje lavine", izjavio je analitičar te rejting agencije Kevin Kesidi.

Investicione firme i mnoge nefinansijske institucije su pre početka kreditne krize 2007. godine stizale do svežeg novca dosta lako i jeftino, ali im to posle 2012. neće uspeti, upozoravaju stručnjaci.

Krediti koji su uzeti pre krize, naime, imaju uobičajeni rok naplate od pet do sedam godina, tako da firme moraju da počnu da ih otplaćuju od 2012. Tome treba dodati činjenicu da su mnoga preduzeća, koja su trebala da isplate kredite u prošloj i ovoj godini, uspela da pomere njihovu otplatu za dve do tri godine.

Tako bi, prema pisanju "Njujork tajmsa", finansijska tržišta mogao posle 2012. godine da očekuje"poslednji sud", ili to što eksperti za obveznice nazivaju "zidom zrelosti" (maturity wall).

Poređenja radi, ove godine su dospele za otplatu rizične obveznice (junk bonds) u ukupnoj vrednosti od 21 milijardu dolara, pri čemu će 2012. njihova ukupna vrednost skočiti na 155 milijardi dolara, samo godinu dana kasnije na 212 milijardi dolara, a 2015. čak na 338 milijardi dolara.

Kreditna tržišta se vratila u normalu, ali…

Kreditna tržišta poslednjih meseci su se, u osnovi, vratila u normalu, što signalizira poverenje u oporavak privrede i znači da firme opet imaju lakši pristup kreditima, prenosi agencija TASR.

Problem je da li će tržišta uspeti da apsorbuju predstojeće ogromno povećanje tražnje za kreditima.

Isto kao i pri kolapsu hipotekarnog tržišta za manje bonitetne klijente, i u ovom slučaju važnu ulogu imaju finansijski derivati. Sada je krivac finansijski instrument koji se naziva obezbeđena kreditna obaveza (collateralized loan obligation, CLO), piše "Njujork tajms".

Taj instrument, slično kao u slučaju rizičnih hipoteka, pomogao je davaocima da "razrade" kredite firmama i da ih rasprodaju daljim investitorima. CLO je, takođe, omogućio više rizičnih kredita.
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...