Izvor: B92, Beta, 01.Dec.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Farmakom MB pokreće rudnik Lece

Beograd -- Šabački koncern Farmakom MB namerava da do polovine naredne godine pokrene rudnik sa podzemnom eksploatacijom Lece kod Medveđe, kaže Dragorad Misojčić.

Priprema se projektna dokumentacija, elaborat i projekcija novog kopa na pola miliona tona godišnje

Izvršni direktor rudarskog dela koncerna Farmakom MB, Dragorad Misojčić, je za energetski mesečnik Enerdžiobzerver magazin rekao da je u planu da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rudnik Lece, koji je najbogatiji zlatom na Balkanu, u narednoj godini otvori kako bi kamioni ulazili u okno, utovarivali rudu i izvlačili je na površinu.

"Time se značajno uvećava kapacitet rudnika na 250.000 tona rude na godišnjem nivou, ali ovo je samo prva faza, jer otvaranjem drugog rudnog polja 'Jezerine', koje je dvostruko bogatije zlatom od postojećeg rudnog tela, proizvodnja bi se udvostručila", kazao je Misojčić.

On je naglasio da Koncern farmakom MB, planira da aktivira i jedini površinski kop olova i cinka u Srbiji Suva ruda-Raška.

"Mi planiramo da utrostručimo proizvodnju, koja je bila na godišnjem nivou od 130-150 hiljada tona dugi niz godina u ranijem periodu. Ukoliko se ostvari planirana dinamika, krajem iduće godine ovaj rudnik treba da krene sa proizvodnjom", kazao je Misojčić.

Prema njegovim rečima, u rudniku Lece u prvom talasu trebalo bi biti zaposleno oko 300 lica, a u Suvoj rudi oko 200, jer površinski kopovi zahtevanju više mašinskog rada nego ljudskog.

Šabački koncern Farmakom MB, koji je u isključivom vlasništvu Miroslava Bogićevića, poseduje 12 rudnika. Tri rudnika olova, cinka, srebra i zlata, nalaze se u Kopaoničkom rudničkom basenu, sedam rudnika antimonskog programa u okolini Loznice i Krupnja, a dva rudnika olova, cinka i arsena su na teritoriji Makedonije.

Koncern Farmakom MB je jedna od najvećih privatnih kompanija u Srbiji. Zapošljava 2480 radnika, a prošle godine je ostvarila promet od pola milijarde dolara.

Obaj koncern u svom sastavu ima više kompanija u raznim oblastima privređivanja: Šabačku mlekaru, Fabriku akumulatora Black Horse - Sombor, Poljoprivredni kombinat Debrc, koji obuhvata pristanište na Savi, Fabriku stočne hrane, Mlin i najsavremeniji plastenik u Evropi, površine četiri hektara pod jednim krovom.

Četiri podzemna rudnika uglja mogu da opstanu

U Srbiji postoji oko 150 rudnika i površinskih kopova, a godine nebrige dovele su do lošeg stanja u većini. Mehanizacija zaostaje oko 20 godina, plate jamskih rudara su oko 300 evra, a rudnici godišnje gube više od 35 miliona evra. Mala proizvodnja, slabi prihodi i nebriga države u ranijem periodu doveli su do katastrofalnog stanja u srpskim rudnicima, čiji se jedini spas vidi u privatizaciji. Najveći broj malih rudnika i kamenoloma je već privatizovan, dok neki veći rudarski sistemi i dalje čekaju, piše Blic.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Radivoje Milanović izjavio je da bi četiri od osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji mogla da opstanu na osnovu rezervi i mogućnosti plasmana uglja.

"Ukoliko se promeni usvojena privatizaciona strategija za ugljenokope, ovi rudnici će postati i te kako privlačni za investitore", kazao je Milanović i dodao da se radi o rudnicima Rembas, Soko, Lubnica i Štavalj.

On je objasnio da privatizaciona strategija za ugljenokope sada predviđa da se Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja prodaje u celini kao rudarsko preduzeće, odnosno kao preduzeće koje će se baviti proizvodnjom i prodajom uglja.

Prema rečima Milanovića, do sada nije bilo "suštinskih pravih kupaca", već samo "neformalno zainteresovanih" za rudnike sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji.

"Slovačko-češka kompanija JTFG, bila je zainteresovana ali je osnovni uslov bio da se izmeni strategija privatizacije, da preduzeće dobije tretman energetskog objekta, da se stvore uslovi da ugalj koji će se eksploatisati iz rudnika koji će nastaviti sa radom i da on bude koriščen za proizvodnju električne energije u nekom novom energetskom objektu", kazao je on.

Milanović je dodao da je JTFG iskazala i spremnost da izgradi dva energetska objekta u kojima bi koristili ugalj iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom.

"Rekli su da je za njih najbolje rešenje da izgrade dva termo kapaciteta od po 350 megavata na jednom mestu, odnosno blizu Aleksinca. To je bila njihova namera", kazao je on.

Prema njegovoj oceni, najbolje bi bilo da se jedan termokapacitet snage do 300 megavata gradi na Pešterskoj visoravni, blizu Sjenice, dok bi druga elektrana, manjeg kapaciteta, mogla da se izgradi između Zaječara i Knjaževca, a ugalja za nju bi obezbeđivali rudnici Lubnica i Soko.

Nastavak na B92...