Izvor: B92, 08.Jul.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za restituciju svega tri mlrd. evra
Beograd -- Do jeseni u skupštinsku proceduru stiže zakon o denacionalizaciji, kojim će se definisati način na koji će oduzeta imovina biti vraćena nekadašnjim vlasnicima.
Međutim, između države na jednoj strani i naslednika bivših vlasnika na drugoj i dalje postoji neslaganje oko toga da li će biti dozvoljena i takozvana supstitucija imovine ili će oni kojima ne bude moglo da se vrati ono zemljište koje im je i oduzeto, u zamenu biti davan novac.
Problem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavlja i sam iznos sredstava, jer za oko 110.000 zahteva za restituciju, koliko je do sada pristiglo, država na raspolaganju ima samo oko tri milijarde evra, što znači da će vlasnici možda dobijati samo delimično obeštećenje.
Novac gotovo nepotreban
Prema Antićevim rečima, država skoro da uopšte neće morati da sprovodi novčano obeštećenje, ali takva mogućnost ipak treba da postoji u slučaju da vlasniku ne može biti vraćena originalna imovina ili neka druga u zamenu, odnosno ako mu ta opcija ne odgovara. "Ukoliko je imovina danas u lošem stanju ili vlasnici ne žele da je dobiju, legitimno je da im država ponudi novčanu nadoknadu. Ali, to im ne sme biti nametnuto, već finansijsko obeštećenje mora da bude opcija o kojoj će odlučivati isključivo vlasnici", smatra Antić.
Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, kaže da je veliko pitanje državnih podataka o tome šta se i u kojoj meri potražuje. On navodi da je "radna grupa koja se ovim bavi u startu hendikepirana ako koristi podatke koje joj je ostavila prethodna grupa, koja je bila zadužena za restituciju".
"To je zato što su prethodnici Gorana Radosavljevića zloupotrebljavali i falsifikovali podatke o broju i veličini zahteva za povraćaj imovine, kako bi stvorili utisak u javnosti da postoji mala mogućnost za vraćanje imovine u naturi", tvrdi on.
Antić naglašava da država „ima nekoliko puta više imovine u svom vlasništvu, nego što je potrebno" da se obavi denacionalizacija i da, gledajući prema površini, preko 95 odsto svega što se potražuje čini poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište, zbog čega, kako kaže, isplata novčanih nadoknada skoro da neće ni biti potrebna..
"Međutim, nekome se sada žuri da se izglasa zakon o javnoj svojini pre nego što zakon o denacionalizaciji bude usvojen, kako bi se na što manju meru svela imovinska restitucija i kako bi država rasprodala imovinu u javnoj svojini pre nego što bude obavezna da je vrati vlasnicima. Ukoliko do toga dođe, mi ćemo to smatrati kriminalom", izričit je Antić.
Novčana nadoknada stizaće 15 godina
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je pri formiranju fiskalnih pravila eksplicitno navedeno da u ograničenje javnog duga od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda ne ulaze obaveze za restituciju, tako da država ima mogućnost da se zaduži kako bi i onima kojima ne može da se vrati imovina u naturalnom obliku, ipak moglo da se pruži finansijsko obeštećenje.
"To je učinjeno upravo zato što pri sastavljanju fiskalnih pravila nismo znali kakav će biti zakon o denacionalizaciji, odnosno koliko će novca biti potrebno za njenu realizaciju. Međutim, kada taj zakon bude zvanično predložen, Fiskalni savet će ga analizirati i dati ocenu njegove održivosti, jer bez obzira na to što fiskalna pravila novim zaduživanjem neće biti probijena, činjenica je da restitucija ne može da košta recimo 20 odsto BDP-a", objašnjava Altiparmakov.
Najveći iznos u novcu milion evra
Nikola Altiparmakov kaže da se "ide ka tome da se u zakonu o denacionalizaciji tačno odredi maksimalni iznos, raspoloživ za restituciju i da se proceni koliko će od ukupnog broja zahteva za povraćajem imovine morati da se reši finansijskom nadoknadom. Onda bi se definisalo i koliki procenat od ukupne obaveze neko može da dobije u novcu, kao i maksimalni apsolutni iznos nadoknade, tako da se primera radi, kaže da je najveći iznos isplativ u novcu recimo milion evra".
Prema njegovim rečima, prilikom formiranja fiskalnih pravila i tokom razgovora o restituciji, okvirno se računalo sa time da maksimalni iznos sredstava za finansijsko obeštećenje može da bude oko 10 odsto BDP-a, odnosno oko tri milijarde evra, s tim što se ta sredstva ne mogu odjednom isplatiti.
"Načelno se razmišljalo o tome da se taj iznos podeli na oko 15 godina, kako bi se ti izdaci na taj način apsorbovali. Uz to, iako naša fiskalna pravila ne predviđaju koliko se za restituciju može izdvojiti novca, činjenica je da Mastrihtska pravila Evropske unije postavljaju gornji limit ukupne zaduženosti zemlje na 60 odsto BDP-a, što znači da mi taj iznos ne smemo da prekoračimo", naglašava Altiparmakov.
Iz toga proizilazi da Srbija nikako ne bi smela da za restituciju potroši više od petnaestak procenata BDP-a (pošto je naš javni dug već sada na granici od 45 odsto, ako se koristi metodologija Međunarodnog monetarnog fonda, ili par procenata niže ako se gledaju podaci Ministarstva finansija), što znači da Vlada za ovaj posao sigurno neće moći da izdvoji više od oko 4,5 milijarde evra.
Međutim, Altiparmakov upozorava da je granica od 60 odsto primerena razvijenijim zemljama EU, a da je za države regiona prihvatljivija granica od oko 40 odsto, zbog čega u vlasti i računaju sa povećanjem duga za maksimalno 10 odsto BDP-a po osnovu restitucije.
Pogledaj vesti o: Zakon o denacionalizaciji
