Izvor: Politika, 23.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za restituciju od 102 do 221 milijarde evra
Ako država novčano obešteti stare vlasnike, ona će to učiniti emitovanjem hartija od vrednosti
Predlog zakona o restituciji trebalo bi da se do kraja godine nađe pred ministrima u Vladi Srbije. Da li će stari vlasnici, koji potražuju oduzetu imovinu, biti obeštećeni samo novčano ili će se država odlučiti za kombinaciju novčane i naturalne restitucije biće poznato za mesec dana kada Ministarstvo finansija izađe sa finalnom verzijom predloga. Zato su juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po preporuci Saveta Evrope predstavljena iskustva Nemačke, Mađarske, Hrvatske i Letonije kako bi se što lakše došlo do optimalnog rešenja za Srbiju, koje ne bi državu uvuklo u dugotrajne sudske sporove i finansijski je opteretilo.
U ovom trenutku Ministarstvo finansija, kao pisac zakona, ne favorizuje nijednu opciju, niti ima gotovo rešenje, kaže Slobodan Ilić, državni sekretar.
– Želimo da kroz transparentan, uporedni i dvostepeni pristup dođemo do izbalansiranog modela. On mora da ima tri karakteristike: da država efikasno ispuni svoju obavezu, da ne dovede do novih sudskih sporova i nepravdi i, najzad, da odgovara ekonomskom potencijalu zemlje, imajući u vidu da on nije veliki – naglasio je Ilić i dodao da donošenje ovog zakona nije uslov za podnošenje kandidature za članstvo u EU.
Ukoliko bude odlučeno da država novčano obešteti stare vlasnike, ona će to će učiniti emitovanjem hartija od vrednosti.
– Jedna od najčešćih varijanata jeste emisija državnih obveznica u dužem periodu, ali ne bih da prejudiciram bilo kakva rešenja – dodao je Ilić.
On nije želeo da licitira koliko novca je potrebno za obeštećenje i koliko bi bilo godišnje opterećenje budžeta, ali je kao reper naveo staru deviznu štednju na koju iz budžeta odlazi 250 do 300 miliona evra. Od privatizacije je inače prikupljeno oko 52 do 53 miliona evra, namenjenih restituciji. Međutim, Poreska uprava je na osnovu 76.000 zahteva upućenih za povraćaj imovine uradila okvirnu procenu prema kojoj minimalni iznos za denacionalizaciju iznosi 102 milijarde, a maksimalni 221 milijardu evra.
Hrvatska je, na primer, obeštetila tek polovinu starih vlasnika od 51.000 podnetih zahteva. Oni se u toj bivšoj jugoslovenskoj republici namiruju uglavnom novčano, i to tako što se daje 25 odsto u novcu, a ostatak u obveznicama na 25 godina. Prema rečima Borisa Ljubanovića, eksperta Saveta Evrope, naturalna restitucija se primenjuje samo u slučaju kada je država vlasnik nepokretnosti koja treba da bude vraćena. Fond za obeštećenje je do sredine 2003. godine isplatio 16, 6 miliona evra u novcu i 14,3 miliona evra u obveznicama.
– Privatizaciju u Hrvatskoj sproveli smo pre restitucije i to je razlog što veliki deo imovine nije mogao da bude vraćen u naturi, budući da je u međuvremenu došla u ruke trećim licima. Zakon smo doneli 1996, ali je posle brojnih izmena počeo da se primenjuje tek 2002. godine – rekao je Ljubanović i dodao da nijedna zemlja u tranziciji nije ekonomski sposobna da vrati imovinu u potpunosti.
Ali, Mađarska koja je zakon donela 1991. godine starim vlasnicima je dodelila kompenzacione kupone kojima su mogli da otkupljuju državne obveznice i obveznice preduzeća u procesu privatizacije. Ukupan iznos koji je država isplatila po osnovu restitucije je 80 milijardi forinti.
U Nemačkoj, koja se ovim problemom bavi od 1990. godine, podneto je 2,2 miliona zahteva za povraćaj nekretnina. Do sada je potrošeno 4,3 milijarde na obeštećenje 600.000 vlasnika, dok je milion zahteva odbijeno. Ova zemlja koja je primenila kombinaciju naturalne restitucije i novčanog obeštećenja ima više od dve hiljade sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Glavni oblik restitucije u Letoniji bio je fizičko vraćanje imovine, koja manje košta, a samo u određenim slučajevima zamenjena je privatizacionim vaučerima, kojih je izdato u vrednosti od 273,5 miliona evra. Restituciju zemljišta su sprovele opštine, a vraćanje nekretnina su dobrovoljno pokretali korisnici. Problemi u sprovođenju ovog procesa su politička neslaganja, kratki rokovi za podnošenje zahteva, kao i nedostatak informacija o proceduri.
M. Avakumović
-----------------------------------------------------------
Protest
Predstavnici mreže za restituciju okupili su se juče ispred palate „Srbija” u znak protesta zbog toga što pitanje restitucije još nije uvek rešeno u Srbiji.
Oni su istakli da je nerealno usvajanje zakona o denacionalizaciji do kraja godine i istakli da bi bilo dobro da u radu konferencije učestvuju predstavnici Bugarske, Slovenije i Makedonije, zemalja koje imaju pozitivna iskustva u rešavanju problema povratka imovine.
[objavljeno: 24/09/2009]
