Izvor: Kurir, 28.Okt.2011, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZLOČINCIMA BEZ PRAVA NA VRAĆANJE IMOVINE
BEOGRAD - Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je danas da je u zakonu o rehabilitaciji nađeno kompromisno rešenje da se ne ulazi u ono što se događalo u Drugom svetskom ratu, ali da oni za koje se utvrdi da su činili ratne zločine nemaju pravo na vraćanje imovine.
On je dodao da takve osobe ne bi imale pravo na vraćanje imovine, ne samo konfiskovane, koja spada u domen zakona o rehabilitaciji, već i nacionalizovane, na koju se odnosi zakon o >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << restituciji.
Homen je RTS-u rekao da su takvo rešenje prihvatile sve političke stranke, uključujući i stranke nacionalnih manjina i da je ono "fer i održivo".
Vlada Srbije će kasnije danas, kako je rečeno, na telefonskoj sednici razmatrati nacrt zakona o rehabilitaciji, a njegovo usvajanje očekuje se početkom novembra.
Homen je rekao da je od predsednika SDPS Rasima Ljajića dobio uveravanja da nije protiv zakona, dodajući da se komentar poslanika SDPS Meha Omerovića odnosi na to da se u zakonu definiše ko su saradnici okupatora, što je, kako je ocenio Homen, Pandorina kutija koju nijedan istoričar ne bi mogao tačno da napiše, a kamoli da se to reguliše zakonom.
Homen je izrazio uverenje da će o zakonu biti apsolutni konsenzus u parlamentu u vladajućoj koaliciji, ali da nema razloga ni da ga opozicione stranke ne podrže, ističući da se rešava problem koji je nastao sa mađarskom nacionalnom manjinom.
Homen je rekao da se Srbija još nije suočila sa onim što se dogodilo u Drugom svetskom ratu, jer je problem u nizu odluka u periodu od 1943. do 1946. iz čega se jasno ne može zaključiti ko je sve činio zločine, a ko nije.
Postoji lista od 9.000 ratnih zločinaca koju je proglasila državna komisija 1946. godine koja se tada rukovodila i političkim razlozima, kaže Homen i dodaje da je suština nesporazuma u tome da li su partizani i četnici bili predstavnici Narodnooslobodilačkog rata ili su jedni bili okupatori, a drugi nisu.
Prema rečima državnog sekretara, u zakonu nema vremenske odrednice i on će važiti za sva kršenja zakona i ljudskih prava.
Homen je podsetio da se najveći broj kršenja zakona i ljudskih prava dogodio posle Drugog svetskog rata, kada je hiljadama građana oduzeta imovina, a neki su išli i u zatvor.
Političkih suđenja bilo je i u periodu socijalizma u vreme Slobodana Miloševića, a moguće je i da je nakon demokratskih promena 2000. bilo kršenja zakona, dodaje on.
Suština zakona je da predviđa sudski postupak rehabilitacije, jer sva osuđena lica, a ima i onih kojima su prava oduzeta, ne samo sudskom nego i odlukom vlasti i lokalnih organa samouprave, imaju prava da se obrate sudu i traže da se ta odluka iz tog perioda stavi van snage, odnosno imaju pravo na fer suđenje, rekao je Homen.
On je dodao da će i tužilaštvo moći da izađe sa dokazima za lica za koja se utvrdi da su bili ratni zločinci, što će biti filter da oni koji su zaista bili ratni zločinci nemaju prava, a da svi ostali imaju prava.
