Izvor: Kurir, 20.Apr.2011, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAKON O RESTITUCIJI IMOVINE CRKVAMA U SAGLASNOSTI S USTAVOM
BEOGRAD - Ustavni sud Srbije nije danas prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti odredaba Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Ustavni sud je ocenio da odredbe tog Zakona "ne sadrže povredu načela pravne jednakosti, ni zabrane diskriminacije."
Prema obrazloženju odluke, objavljenoj na sajtu Suda, osporavane odredbe zakona zasnovane su na odredbama >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Ustava Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda i pretećeg Protokola 12.
Sud je utvrdio da Ustav dopušta mogućnost da se na društvenoj, odnosno državnoj svojini, "nastaloj originernim načinom sticanja svojine" - aktom države (zakonom), može promeniti oblik svojine, to jest može biti vraćena u privatnu svojinu pod uslovima koje propisuje zakon.
U obrazloženju odluke je navedeno da je uređivanje uslova, načina i postupka vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama osporenim zakonom "izvršeno u okviru ustavnog ovlašćenja prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine."
Reč je o imovini koja je u Srbiji oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i njihovih zadužbina i društava, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa koji su usvojeni primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je ta imovina oduzimana bez tržišne naknade.
Prema oceni Suda, zakonodavni organ je, takođe, bio ovlašćen da, uređujući navedena pitanja, zakonom uredi i ko su obveznici vraćanja nepokretnosti, odnosno isplate novčane naknade.
U ovom konkretnom slučaju, kako je navedeno, to su "Republika Srbija, privredno društvo ili drugo pravno lice koje je, u momentu stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik oduzete imovine."
Ustavni sud je ocenio i da se donošenjem osporavanog zakona "otklanjaju pravne posledice ranije izvršenog oduzimanja imovine crkvama i verskim zajednicama bez ikakve, odnosno bez pravične naknade njene vrednosti."
"Činjenica da nije istovremeno donet i opšti zakon o restituciji oduzete imovine u odnosu na druga pravna i fizička lica, već da će takav zakon biti donet naknadno, ne čini sama po sebi osporeni zakon suprotnim Ustavu", istaknuto je u obrazloženju Suda.
Ustavni sud je konstatovao da se zakonodavac opredelio za "kaskadnu denacionalizaciju, odnosno za postupnu denacionalizaciju po vrsti imovine i subjektima, s krajnjim ciljem sprovođenja opšte denacionalizacije kojom će biti okončano vraćanje imovine bivšim vlasnicima u Srbiji."
Sud je u obrazloženju ukazao da je Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine propisao da će se pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine, koja je prijavljena u skladu s odredbama tog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediti posebnim zakonom.
Ta činjenica, prema oceni Suda, "ukazuje na opredeljenje države Srbije da imovina bude vraćena svima."
"Uključivanje crkava i verskih zajednica u krug restituenata kroz donošenje posebnog zakona, nije suprotno ni načelima zabrane diskriminacije koja su propisana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda", zaključio je Ustavni sud.
Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, kako je objašnjeno, države u nacelu uživaju široko polje slobodne procene u izboru mera i metoda kojima nameravaju da postignu legitiman cilj, što je kod denacionalizacije u Srbiji učinjeno uređivanjem te svojinske promene, kao složenog procesa, kroz više zakona koji su donošeni u dužem vremenskom periodu, počev još od 1991. a na osnovu Ustava iz 1990.
Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je usvojen 2006. godine, propisano je da se oduzeta imovina vraća, po pravilu, u naturalnom obliku ili da se naknađuje drugom odgovarajućom imovinom ukoliko to nije moguće, a da se tržišna novčana naknada ostvaruje samo pod uslovom da prethodne dve varijante nisu moguće.
Prema Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata, koji je 29. decembra 2010. usvojila Vlada Srbije, zakon o restituciji oduzete imovine trebalo bi da bude usvojen do juna 2011. godine.
