Izvor: B92, 23.Jul.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvođanski Nemci ostaju bez njiva
Novi Sad -- Nacrt zakon o restituciji ne obuhvata vraćanje imovine nemačkim državljanima koji su nakon Drugog svetskog rata proterani sa područja Vojvodine.
Nemačkim državljanima pripada 389 000 hektara obradive površine u ovoj pokrajini.
Ipak, ogromna većina ili gotovo niko od podunavskih Nemaca nema srpsko državljanstvo, kao i neki veleposednici i njihovi naslednici, pa se može pretpostaviti da država treba da vrati manje od 200.000 hektara.
S >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << druge strane, u Vojvodini, gde je najviše zemlje u državnom vlasništvu, čak i nakon restitucije, državi će ostati 100 000 hektara.
"Pre desetak godina Vojvodina je imala 240.000 hektara u državnoj svojini, a sada se ispostavilo da ima i 100.000 više, a to se desilo iz više razloga” , kaže Đorđe Bugarin, sekretara za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine.
On objašnjava da jedan od razloga jeste što u postupku razgraničenja zemljišta verovatno pravna lica nisu mogla dokazati sve što je trebalo pa je, po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, to zemljište ostalo državno.
Drugi osnov je što je po zakonu iz 1992. u velikoj meri vraćano zemljište iz društvene a ne iz državne svojine.
I na kraju, razlog može biti što imovinskopravne službe preduzeća u postupku privatizacije nisu dokazivale vlasnička prava.
Zakon o restituciji mogao bi stupiti na snagu do kraja godine. Od tada, pa u narednih šest meseci raniji vlasnici i njihovi naslednici treba da podnesu zahtev za vraćanje imovine, a da bi se prijave razmatrale godinu dana, u najboljem slučaju oteto bi moglo početi da se vraća u naturi od jeseni 2013. godine. A njive će ići u naturi, toliko je za sada izvesno.
Bugarin zaključuje da u Vojvodini sada ima više od 330.000 hektara u državnoj svojini, što znači da ima dovoljno zemljišta da se može vratiti naturalno svima kojima je oduzeto.
On naglašava da u restituciji nema onih koji će loše proći jer ne može biti nezadovoljan onaj ko je radio zemlju koja nije bila njegova i dodaje da se sada ispravlja nepravda koja je učinjena kada je u agrarnoj reformi oduzimanjem njiva formiran agrarni fond zemljišta.
Inače, najviše je oteto od podunavskih Nemaca – 389.250 hektara. Od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od takozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektara...
Nacionalizovano zemljište je podeljeno, a najviše, 235.910 hektara, dobile su 41.033 porodice saveznih kolonista. Bezemljašima (48.325 porodica) dodeljeno je 124.217 hektara, unutrašnjim kolonistima 28.208 hektara, agrarnim interesentima 76.996 hektara, a poljoprivredna dobra su dobila 147.129 hektara.
Nakon omogućavanja prodaje njiva koje su dobili bezemljaši, unutrašnji i savezni kolonisti, kao i agrarni interesenti, ona je i počela, a kupci su najčešće bile zemljoradničke zadruge i poljoprivredna dobra koja su imala pravo preče kupovine i tako je nastalo društveno zemljište.
.
