Izvor: Blic, 09.Jan.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto restitucije nova otimačina
Restitucija, ili u slučaju Srbije vraćanje imovine koju su otele komunističke vlasti građanima od 1945, spada u zaštitu osnovih ljudskih prava posedovanja imovine i jednakosti pred zakonom. Građani kojima je imovina otimana iz ideoloških i lukrativnih razloga ni danas nisu jednaki pred zakonom, jer ne mogu da povrate svoju imovinu.
Tradicija komunističkog nasilja nastavalja se i tako što se ne primenjuju doneti zakoni, kao što je slučaj sa Zakonom o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << restituciji.
Ovaj zakon je predvideo da Agencija za rastituciju počne s radom od 1. januara 2012. Međutim, ona nije ni uspostavljena, a već je trebalo da se raspiše javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje imovine. Osim toga, ni jedinstvena elektronska baza podataka o imovini koja je oteta nije potpuna, a od nje zavisi sprovođenje Zakona o restituciji. Vraćanje imovine je bilo više puta glavna tema u razgovorima između zvaničnika Srbije i EU koja je u javnosti pala u senku razgovora vođenih zbog Kosova i Metohije. Vraćanje otete imovine jedan je od uslova koji važi za sve članice i kandidate EU, a koji Srbija nije ispunila.
Važnije od uslova za EU jeste poštovanje osnovnih ljudskih prava, sopstevnih zakona i moralnog načela da se lopovluk ne nagrađuje. Međutim, u Srbiji se izgleda nastavlja sa onim što su radile komunističke vlasti, čak i sa otimanjem. Izgleda da pojedine lokalne vlasti koriste neprimenjivanje zakona tako što oteto zemljište prijavljuju za izgradnju socijalnih stanova iako ih tamo neće graditi da bi tako izbegle naturalno vraćanje imovine.
