Izvor: B92, 21.Sep.2010, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukleti dvorac Eđšeg
Dvorac u Antona Čehova dobio je naziv Eđšeg, jer je ovde posle Drugog svetskog rata bio smešten Sportski klub „Jedinstvo", ili na mađarskom Eđšeg.
Izvor: Politika
Spomenik kulture, dvorac Eđšeg u Ulici Antona Čehova 4, gotovo u samom centru Novog Sada, zbog nemara propada već decenijama. Ovo zdanje, namenski je sagrađeno 1890. godine za stogodišnjicu Građanskog streljačkog društva, a da bi zgradu zaštitili od daljeg urušavanja, iz Streljačke družine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „Novi Sad 1790”, koja baštini bivše društvo, zatražili su da se vrati imovina oduzeta 1945. godine, ali je put do restitucije i dalje popločan preprekama.
Dvorac u Antona Čehova dobio je naziv Eđšeg, jer je ovde posle Drugog svetskog rata bio smešten Sportski klub „Jedinstvo", ili na mađarskom Eđšeg. Zgrada je sada bez vrata i prozora, sa potpuno ruiniranim zidovima, obrušenim plafonom i gomilom smeća i ljudskog izmeta na svakih dvadesetak centimetara...
U prostranom, ali veoma zapuštenom dvorištu, koje od ulice deli ostatak zida bez kapije, u dve trošne kućice su stanari registrovani kao suvlasnici prostora.
Ova kulturna baština data je na upravljanje Javnom preduzeću „Poslovni prostor" u Novom Sadu, čiji direktor Marko Cvijan kaže da se ne isplati renovirati zgradu koja zaista predstavlja ruglo, dok se ne odluči koja će biti njena namena. Na gradskoj upravi je da se opredeli šta će tamo biti, streljana, sportski objekat, kulturni centar ili nešto drugo...
– Prema računici, samo za izvođenje građevinskog dela radova potrebno je 30 miliona dinara. Međutim, to je tek mali deo od onog što bi moralo da se uradi, pošto je ceo prostor unutra prazan i zapušten. Problem su, takođe, i imovinsko-pravni odnosi, jer parcela ima i suvlasnike, pa dok oni ne budu rešeni ovde ne vredi ništa ulagati – ističe Cvijan.
Prvobitni vlasnik dvorca Građansko streljačko društvo nije radilo za vreme Drugog svetskog rata. Komunističke vlasti su 6. decembra 1945. godine društvo osudili zbog navodne saradnje sa okupatorom i konfiskovali mu celokupnu imovinu.
Prostor su, potom, koristile razne sportske organizacije, a do sredine osamdesetih i sama Streljačka družina „Novi Sad 1790”. U družini su pokrenuli postupak za rehabilitaciju, ali će vraćanje zdanja pravim naslednicima ranijih vlasnika morati da čeka donošenje zakona o restituciji.
– Pravda bi bila zadovoljena ukoliko Eđšeg posle više od pola veka bude predat udruženju čiji su ga članovi i izgradili. Šta bismo radili sa streljanom, za sada je rano govoriti, ali ništa ne bismo preduzimali bez konsultacija sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i gradskim vlastima – kažu u Streljačkoj družini „Novi Sad 1790”.
U gradskoj upravi kažu da restitucija ne zavisi od njih, ali da je za rekonstrukciju zgrade potrebno mnogo novca, kao i rešavanje već pomenutih imovinskih odnosa. Utisak je, ipak, da novosadska vlast i dalje nema ideju šta bi trebalo uraditi sa Eđšegom, iako se o obnovi govori već desetak godina.
Zainteresovanost za zdanje pokazala je privatna Sportska gimnazija „Olimp" u Novom Sadu, koja je od grada tražila da dobije prostor, navodeći da je spremna da u obnovu uloži 400.000 evra. Iz lokalne samouprave nisu konkretno komentarisali ovu ponudu, ali su naglasili da kulturna dobra nisu na prodaju.
Za preuzimanje i obnovu dvorca Eđšeg, takođe, bili su zainteresovani mesna zajednica „7. juli" i rukovodstvo Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Miroljub Mijušković
