Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jun.2011, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U naturi moguće vraćanje 97 odsto imovine

BEOGRAD -

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić danas je izjavio da je odmah moguće vraćanje 97 odsto imovine koju potražuju naslednici bivših vlasnika, a potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je izjavio da očekuje da zakon o restituciji bude izglasan na prvoj sednici jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.

"Nije opravdana bojazan da će obeštećenjem bivših vlasnika biti ugrožen budžet i ostavljen teret novim generacijama, jer je od ukupne imovine koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se potražuje 97 odsto zemljište koje može odmah da se vrati", rekao je Antić na skupu u Skupštini Srbije posvećenom restituciji.

Burne reakcije na Đelićevu izjavu

Antić je istakao da je u interesu države da se što pre obavi naturalna restitucija, jer će imovina koja bude vraćena početi da donosi veće prihode nego sada.

"U vlasništvu javnih preduzeća i lokalnih samouprava nalazi se zemljište koje se ne koristi, niti donosi prihode i država bi mogla lako da tu imovinu vrati bivšim vlasnicima", rekao je Antić i podsetio da je prijave za vraćanje imovine podnelo je 140.000 porodica.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je istakao da cilj Vlade Srbije nije da usvajanjem zakona o restituciji stekne popularnost, već da reši jednu istorijsku nepravdu u skladu sa raspoloživom imovinom i novcem.

Predstavnici vlasnika koji su u velikom broju prisustvovali današnjoj raspravi, burno su reagovali na izjavu Đelića da ima zemalja koje su vratile samo manji deo potraživane imovine, kao što je Nemačka, koja je restitucijom obuhvatila 10 odsto oduzetog vlasništva, ili, poput Poljske, koja još nije donela zakon o restituciji.

Đelić je najavio mogućnost da budući zakon o restituciji predvidi naturalno obeštećenje u svim slučajevima gde je to moguće, i to bi bilo urađeno u što kraćem roku, ali i zamenu potraživane imovine nekom drugom imovinom, kao i finansijsko obeštećenje obveznicama koje bi bile isplaćivane u određenom roku.

On je istakao da budući zakon treba da bude tako koncipiran da njime ne bude naneta nova nepravda i da ne ugrozi budućnost zemlje.

"Usvajanje zakona o restituciji je deo obaveza Srbije na putu evropskih integracija", naglasio je Đelić i dodao da će tokom leta uslediti brojne rasprave o rešenjima budućeg zakona u koje će biti uključeni građani koji potražuju imovinu.

Srbija će, kako je rekao, ispravljanjem nepravde prema bivšim vlasnicima postati građanska država koja poštuje privatnu svojinu jer će to biti čin ne samo obeštećenja bivših vlasnika nego i nacionalnog pomirenja.

"Oduzimanje imovine nije bila jedina nepravda koja je u proteklim decenijama učinjena građanima Srbije", kazao je Đelić i naveo da su oštećeni bili i zemljoradnici, i mladi koji su išli u ratove, i građani koji su izdvajali za stanogradnju iz dohotka a nikada nisu dobili stan.

Otpor zbog "megalomanske državne imovine"

Najviše aplauza dobio je bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić koji je 2007. godine pripremio predlog zakona o restituciji i založio se da se hitnu naturalnu restituciju.

Parivodić je rekao da nezadovoljstvo predstavnika bivših vlasnika Đelićevim nastupom pokazuje da se građani osećaju uplašeni za svoja prava i da se odugovlačenjem rešenja problema restitucije onemogućava zapošljavanje i ekonomski razvoj Srbije.

Đelić je replicirao Parivodiću pitajući ga zašto on, za četiri godine koliko je bio u vlasti, nije doneo zakon o restituciji.

Odgovor Parivodića bio je da je uvek postojao otpor ljudi u državnim strukturama, koji nisu odustajali od "megalomanske državne imovine".

Prema proceni Parivodića, ukoliko bi se sprovela naturalna restitucija u svim slučajevima gde je to moguće, za isplatu preostale potraživane imovine bilo bi potrebno najviše dve milijarde evra.

Oživljavanje tržišta nekretnina i privrede

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec je ocenio da će restitucija doprineti oživljavanju tržišta nekretnina i ukupne privrede.

"Važno je da se u primeni budućeg zakona o restituciji ne napravi nepravda prema novim generacijama i da se vodi računa o javnom dugu Srbije koji je ograničen na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekao je Bajec koji je savetnik premijera Srbije.

On je ukazao da će 2016. godine biti okončana isplata državnih obveznica po osnovu stare devizne štednje, čime će biti olakšana oplata državnog duga po osnovu restitucije.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslo Varga je rekao da su istekli svi rokovi za donošenje zakona o restituciji, ali da sada ne bi bilo dobro da se u žurbi napravi zakon koji neće biti sprovodljiv.

On je istakao da je izvesno da će samo delimično biti obeštećeni bivši vlasnici, ali da je važno da se utvrdi princip da u jednakoj meri budu obeštećeni svi koji potražuju imovinu.

Dežer: Hitno doneti zakon o restituciji

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer je izjavio da Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji i izazovi koje taj proces nosi ne mogu da budu opravdanje za dalje kašnjenje.

On je kazao da EU ne nameće model po kojem će biti vraćena imovina i da svaka zemlja pojedinačno mora da pronađe najbolji način za taj proces.

Dežer je istakao da su osnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacije i da se poštuje vladavina prava, odnosno socijalna pravda.

Prema njegovim rečima, restitucija mora da bude i makroekonomski održiva, odnosno treba da se postave ograničenja kako bi se izbeglo preopterećenje budžeta.

"Najčešći princip u restituciji u bivšim komunističkim zemljama koje su postale članice EU bio je povraćaj imovine u naturi", kazao je Dežer i dodao da se može koristiti i kombinovani model sa delimičnim obeštećenjem u novcu.

Dežer je naveo da je Srbija do sada malo uradila na povraćaju oduzete imovine dodajući da su usvojeni zakoni o povraćaju imovine verskim zajednicama i registraciji zahteva za obeštećenja a da je pitanje svojine nad zemljištem uređeno zakonom o planiranju i izgradnji.

Šef Delegacije EU u Srbiji, koji je nakon izlaganja dobio gromoglasan aplauz učesnika Foruma, naglasio je da je neophodno uraditi realnu procenu vrednosti oduzete imovine jer se trenutne procene kreću od jedne do 150 milijardi evra, što je nerealno u oba slučaja.

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas kazao je na skupu da nerešeno pitanje svojine nad zemljištem sprečava dalji priliv investicija u Srbiju.

Prema njegovim rečima, proces restitucije mora ići putem kompromisa i ne mogu se ispuniti sva očekivanja oštećenih.

Mas je naglasio da je Nemačka spremna da pomogne Srbiji u pronalaženju najboljeg rešenja za problem restitucije na osnovu sopstvenih i iskustava drugih zemalja.

Đelić danas i sutra u Briselu

Nakon konferencije posvećene restituciji, Đelić će otputovati u u radnoj poseti Briselu, gde će boraviti danas i sutra.

Kako je saopšteno iz Đelićevog kabineta, potpredsednik Vlade će se kasnije danas obratiti članovima Komiteta za budžet Evropskog parlamenta, a sutra članovima Komiteta za spoljne poslove.

Đelić će se u Briselu sastati sa komesarom za privredu i monetarnu politiku Olijem Renom, komesarom za budžet i finansijsko programiranje Janušom Levandovskim, komesarom za poljoprivredu Dacijanom Ciolosom, generalnim direktorom Generalnog direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Kosom Rišeljeom.

Predviđen je i susret sa generalnim direktorom Generalnog direktorata za proširenje Stefanom Saninom.

Tema susreta su naredni koraci Srbije ka statusu kandidata članice EU, kao i finansijska podrška EU državama Zapadnog Balkana nakon 2013. godine, kada počinje novi budžet EU.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...